Nemački sistem bolovanja omogućava do šest nedelja 100% plaćenog odsustva, što je mnogo izdašnije nego u većini drugih zemalja
Najčešći uzroci bolovanja su respiratorne bolesti, mentalni problemi i bolesti mišićno-koštanog sistema
Savezni kancelar Fridrih Merc najavio je da želi da smanji broj bolovanja koja zaposleni u Nemačkoj koriste. Berlinski institut IGES, specijalizovan za istraživanja u oblasti zdravstvenog sistema, objavio je u januaru podatke prema kojima Nemci prosečno odsustvuju sa posla zbog bolesti 19,5 dana godišnje. To je značajno povećanje u odnosu na prosek iz 2018. godine, kada je prosečno bilo reč o 13 dana bolovanja.
Uzroci polovine svih bolovanja poslednjih godina su respiratorna oboljenja, problemi sa mentalnim zdravljem i bolesti mišićno-koštanog sistema.
Prema mišljenju Merca, veliki broj odsustava šteti nemačkoj ekonomiji.
„Više ne možemo sebi da priuštimo ovu štetu po našu konkurentnost, koju izazivaju dugotrajna odsustva sa posla“, rekao je kancelar.
Zbog toga je najavio da od početka naredne godine više neće biti moguće tražiti bolovanje telefonom, već će zaposleni morati da dobije potvrdu o bolovanju već od prvog dana odsustva zbog bolesti. Prema rečima kancelara, promene pravila će otežati uzimanje slobodnih dana pod izgovorom bolesti i vratiti „poštenje i funkcionalnost“ tržištu rada.
Odluka je izazvala oštre kritike opozicije, lekara i sindikata. Ubrzo nakon najave, vlada je saopštila da bolesna osoba ipak neće morati da se pojavi kod lekara prvog dana bolesti, već da lekari mogu da izdaju potvrdu o bolovanju i retroaktivno – do tri dana nakon početka bolesti.
Kako funkcioniše sistem bolovanja u Nemačkoj
Nemačka ima jedan od najizdašnijih sistema bolovanja u svetu. Zaposleni imaju pravo na 100 odsto plate tokom perioda do šest nedelja bolovanja, koje isplaćuje poslodavac. Uobičajeno je da se lekarska potvrda zahteva nakon tri dana odsustva.
Nakon šest nedelja bolovanja troškove preuzima obavezno zdravstveno osiguranje, koje isplaćuje oko 70 odsto bruto plate, uz ograničenje do 78 nedelja u periodu od tri godine za istu bolest. Osim što štiti zaposlene od gubitka prihoda zbog narušenog zdravlja, sistem podstiče i potpuni oporavak kako bi se sprečilo eventualno širenje zaraze na radnom mestu.
Sistem u Nemačkoj razlikuje se od onog u mnogim drugim zemljama. U Sjedinjenim Američkim Državama ne postoji savezni propis koji garantuje plaćeno bolovanje. Mnogi radnici nemaju pravo na takav odmor ili dobijaju samo nekoliko dana, u zavisnosti od poslodavca.
U Indiji je plaćeno bolovanje često ograničeno na samo nekoliko dana godišnje prema zakonima o radu. Mnoga kratka odsustva nisu plaćena, a pravila se značajno razlikuju u zavisnosti od kompanije, sektora i savezne države.
U Nemačkoj sistem bolovanja često kritikuju političari i poslovni lideri, koji smatraju da on dovodi do češćeg odsustvovanja sa posla, što posledično šteti produktivnosti i konkurentnosti. Nemačka ekonomija se suočava sa problemima zbog sve veće konkurencije iz Kine, geopolitičkih faktora i visokih troškova energije, između ostalih izazova. Vlada traži načine da podstakne privredni rast.
Kritičari Mercovih reformi, međutim, tvrde da stroge mere nose rizik od stigmatizacije ljudi koji su zaista bolesni i prebacivanja krivice za ekonomske probleme zemlje na sve starije radno sposobno stanovništvo.
Da li je Nemačka "bolesnik Evrope"?
Jedan od glavnih razloga za povećanje broja bolovanja jeste bolje evidentiranje, navodi IGES u izveštaju objavljenom u januaru. To je posledica nove elektronske evidencije bolovanja, koja je u potpunosti uvedena 2023. godine.
Lekari sada potvrde šalju direktno zdravstvenim osiguravajućim kućama, dok poslodavci mogu da ih dobiju u elektronskom obliku, što omogućava preciznije praćenje. IGES ističe da se mnoga kratka odsustva koja ranije nisu bila beležena na papiru sada pojavljuju u zvaničnim podacima.
Drugi faktor je promena ponašanja tokom i nakon pandemije kovida 19. Ljudi su sada spremniji da ostanu kod kuće kada su prehlađeni ili imaju grip, što je pozitivno za javno zdravlje, ali povećava broj registrovanih dana bolovanja.
Problemi sa mentalnim zdravljem takođe su postali češći uzrok odsustva. Prema istraživanju IGES-a, zdravstveni radnici imaju najviše stope bolovanja, dok zaposleni u oblasti obrade podataka i informacionih tehnologija imaju među najnižim stopama odsustvovanja.
Kako je u drugim zemljama
Najjednostavniji način za poređenje u ovom slučaju jeste korišćenje podataka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ona računa bolovanja na osnovu sedmodnevnih nedelja, a ne radnih dana, zbog čega se podaci razlikuju od onih koje navodi IGES.
Prema podacima OECD-a, prošle godine je prosečno trajanje bolovanja u Nemačkoj dostiglo 3,5 nedelje, odnosno 24,5 dana. Sa tim brojkama Nemačka se nikako ne nalazi na najgorem mestu.
Tokom 2025. godine Norveška, Španija i Slovenija imale su više od pet nedelja odsustva zbog bolesti.
Finska (4,8 nedelja), Francuska (4,1), Portugal (4,0) i Belgija (3,9) takođe imaju veće stope odsustvovanja sa posla u odnosu na Nemačku.
U mnogim zemljama istočne i južne Evrope procenat bolovanja je značajno niži – u Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Mađarskoj prosečno trajanje je čak kraće od jedne nedelje. U Turskoj iznosi tačno jednu nedelju, dok je u Poljskoj prosek 1,8 nedelja.
Podaci OECD-a, koji obuhvataju 32 od 38 država članica ove organizacije, pokazuju da su Amerikanci tokom 2024. godine koristili 1,1 nedelju bolovanja – poslednju godinu za koju postoje dostupni podaci za SAD.
(DW)
