Komisija predlaže ukidanje mogućnosti prevremenog penzionisanja i ulaganje obaveznih doprinosa na berzi radi dugoročne održivosti fonda
Reforme su odgovor na starenje stanovništva i sve manji broj zaposlenih koji finansiraju rastući broj penzionera
Nemačka će postepeno podizati starosnu granicu za odlazak u penziju na oko 70 godina do početka 2090-ih, u skladu sa preporukama koje podržava kancelar Fridrih Merc, kao način da se penzioni sistem prilagodi starenju stanovništva i obezbedi njegova dugoročna održivost.
Predstavljajući zaključke u utorak, stručna komisija formirana radi reforme penzionog sistema saopštila je da bi starosna granica za odlazak u penziju trebalo da bude povezana sa produženjem životnog veka, dok bi mogućnost prevremenog odlaska u penziju trebalo ukinuti.
- Nijedan građanin ne treba da brine - rekao je Fridrih Merc, ističući da će ove mere sprečiti kolaps opterećenog penzionog sistema i ojačati međugeneracijski društveni ugovor. Mladi ljudi će, kako je naveo, zahvaljujući reformama dobiti "razlog za optimizam", jer će im biti skinut "ogroman teret sa leđa".
Komisija stručnjaka radila je od januara, održavajući svakodnevne višesatne sastanke, sve do predstavljanja plana od 33 tačke u utorak.
Među najvažnijim preporukama nalazi se predlog da se obavezni doprinosi zaposlenih i poslodavaca ulažu na berzi kako bi se povećala i očuvala vrednost fonda za buduće generacije. Komisija je takođe predložila proširenje obaveznih penzionih doprinosa na državne službenike i samozaposlene.
Trenutna starosna granica za odlazak u penziju u Nemačkoj za osobe koje će se penzionisati početkom tridesetih godina ovog veka iznosi 67 godina, što je granica određena pre oko dve decenije. Komisija smatra da bi ona trebalo postepeno da raste u skladu sa očekivanim životnim vekom i da do početka 2090-ih dostigne približno 70 godina.
Sve manji broj zaposlenih finansira penzije sve većeg broja ljudi koji žive sve duže
Nemačka ima jedno od najbrže starećih stanovništava na svetu i, poput mnogih zapadnih zemalja, suočava se sa izazovom kako da obezbedi budućnost penzionog sistema u situaciji kada sve manji broj zaposlenih finansira penzije sve većeg broja ljudi koji žive sve duže.
Vlada se nada da će reforme biti usvojene pre letnje parlamentarne pauze narednog meseca, iako o njima još treba da se raspravlja i glasa u Bundestagu.
- Svi elementi ovog reformskog paketa sada moraju brzo da budu sprovedeni - rekao je Merc, naglasivši:
- Neuspeh nije opcija.
Lider demohrišćana istakao je da je vladajuća koalicija jedinstvena u nameri da se ne izgubi u raspravama o formulacijama pojedinih predloga, nakon što su pojedini levičarski članovi vlade iz redova mlađeg koalicionog partnera, Socijaldemokratske partije, kao i sindikati, doveli u pitanje pravednost nekih preporuka.
Radnici sa manjim primanjima biće najviše pogođeni
Kritike su posebno bile usmerene na predlog da se ukine pravo osobama koje su radile 45 godina da sa 63 godine odu u penziju bez umanjenja primanja. Protivnici smatraju da bi to najviše pogodilo radnike u fizički zahtevnim i slabije plaćenim zanimanjima, poput građevinskih radnika ili negovatelja.
Stručnjaci, međutim, ukazuju da su od ove pogodnosti često najviše korist imali muškarci na dobro plaćenim pozicijama sa neprekinutim radnim stažom.
- Ne možemo sebi da priuštimo da izdvajamo ili odbacujemo pojedinačne mere - rekao je Merc, dodajući da je komisija izradila "sveobuhvatan koncept koji funkcioniše samo kao celina".
Nakon više od dva veka - starosna granica za odlazak u penziju biće 70 godina
Merc je pod pritiskom da pokaže da njegova vlada, koja je na vlasti nešto više od godinu dana, ali se suočava sa padom podrške i unutrašnjim sukobima, može da ispuni obećanja o dubokim ekonomskim i društvenim reformama kako bi oživela posustalu nemačku ekonomiju.
Nemački kancelar od 1871. do 1890. godine, Oto fon Bizmark, uveo je državni penzioni sistem 1889. godine.
Nemački penzioni sistem je najstariji državni sistem te vrste na svetu. Bizmark ga je uveo prvenstveno iz političkih razloga, nadajući se da će oslabiti rast socijalističkog pokreta tako što će radnike odvući od sindikata i njihovu lojalnost usmeriti ka Nemačkom carstvu.
Prvobitna starosna granica za odlazak u penziju bila je postavljena na 70 godina, što je tada dostizao znatno manji broj radnika. Više od dva veka nakon uvođenja sistema, granica bi ponovo mogla da bude 70 godina za sve rođene od 2021. godine nadalje.
Prema podacima iz 2024. godine, oko 23 odsto stanovnika Nemačke, odnosno 19 miliona ljudi, ima 65 ili više godina. Poređenja radi, 1991. godine taj udeo iznosio je 15 odsto.
Prosečan životni vek muškaraca u Nemačkoj iznosi 78,5 godina, dok žene u proseku žive 83,2 godine.
Kritičari smatraju da oslanjanje na tržište kapitala predstavlja rizičan deo reforme i da bi moglo da dovede do nestabilnosti, posebno u trenutku kada ekonomija beleži slabe rezultate. Nemci su tradicionalno skloni štednji i uglavnom više veruju štednim računima nego investiranju.
Merc, koji je pre ulaska u politiku radio kao investicioni bankar, naglasio je značaj dugoročnog pristupa.
- Korišćenje tržišta kapitala u okviru zakonskog penzionog sistema možda je ključni faktor za dugoročnu održivost i stabilnost našeg penzionog sistema - zaključio je on.
(Gardijan)
