Za visoke prihode uvodi se drugi porez na bogatstvo, sa stopom do 47% za prihode preko 280.000 evra
Povećava se dečji dodatak i osnovni neoporezivi iznos, a najviša poreska stopa od 42% će važiti od prihoda većih od 70.600 evra
Nemačka vlada dogovorila je poresku reformu pre letnje pauze. Do sada su bile poznate samo ključne tačke, ali je od vikenda dostupan konkretan nacrt zakona iz kancelarije ministra finansija Larsa Klingbajla (SPD), pišu nemački mediji. Reforma bi trebalo da stupi na snagu u dve faze, 2027. i 2028. godine. Prvenstveno je namenjena pružanju poreskih olakšica građanima i porodicama, povećanju poreza na visoke prihode, kao i ukidanju ili smanjenju nekoliko poreskih olakšica.
Na primer, ponovo će biti povećan dečji dodatak, kao i osnovni neoporezivi iznos (Grundfreibetrag). To je iznos ispod kojeg se ne plaća porez i namenjen je garantovanju minimalnog životnog standarda. Najviša poreska stopa od 42 odsto primenjivaće se od 2027. godine na oporezive prihode veće od 70.600 evra.
Kako bi se nadoknadili troškovi, od osoba sa visokim primanjima očekuje se veći doprinos. Uz postojeći porez na bogatstvo, 2027. godine biće uveden i drugi porez na bogatstvo, kojim će se godišnji prihodi veći od 280.000 evra oporezivati stopom do 47 odsto, umesto sadašnjih 45 odsto.
Viši porezi: Mini-poslovi postaju skuplji
Nemačka vlada ponovo se usmerava i na radnike angažovane na mini-poslovima. Paušalni porez za ovu vrstu marginalnog zaposlenja biće povećan sa dva na pet odsto. To je porez koji poslodavci plaćaju za angažovanje radnika na mini-poslovima. Radnici ne plaćaju nikakav porez i to bi za sada trebalo da ostane nepromenjeno.
Za poslodavce koji se oslanjaju na radnike na mini-poslovima, ovakav oblik zapošljavanja tako će ubuduće postati skuplji. Udruženja poslodavaca, poput Nemačkog udruženja hotela i restorana (Dehoga), već su kritikovala ovu meru nakon koalicionog sporazuma početkom jula, pišu nemački mediji.
„Ostaje pitanje da li će mini-poslovi biti dodatno opterećeni dodatnim doprinosima za socijalno osiguranje. Ako nemačka vlada prepoznaje značaj ovih nezamenljivih mini-poslova, potrebno je da teret doprinosa ostane podnošljiv za poslodavce.“
Penzijska komisija nemačke vlade preporučila je da i radnici na mini-poslovima ubuduće plaćaju doprinose za socijalno osiguranje. Nemačka vlada još nije donela konačnu odluku o tome da li će ova preporuka biti sprovedena.
To bi trebalo da bude deo penzione reforme na jesen 2026. godine. Ukoliko bude usvojena, ta promena predstavljala bi značajan teret za sedam miliona radnika i praktično bi značila ukidanje mini-poslova.
(Fenix Magazin)
