Veliki zeleni zid je ambiciozna inicijativa za obnovu prirode koja se prostire 8.000 kilometara kroz pojas Sahela, od Senegala do Džibutija
Cilj projekta nije samo sadnja drveća, već i obnova degradiranih ekosistema, unapređenje poljoprivrede i poboljšanje uslova života miliona ljudi
Dok se svet suočava sa posledicama klimatskih promena, afričke zemlje rade na jednom od najambicioznijih projekata obnove prirode u istoriji čovečanstva. Reč je o Velikom zelenom zidu, inicijativi koja se prostire od Atlantskog okeana u Senegalu do Džibutija na Crvenom moru. Obuhvatiće oko 8.000 kilometara kroz pojas Sahela.
Iako naziv može da sugeriše da je reč o neprekidnom pojasu drveća, ovaj projekat je mnogo složeniji. Njegov cilj nije samo sadnja miliona stabala, već i obnova degradiranih ekosistema, zaustavljanje širenja pustinje, unapređenje poljoprivrede i stvaranje boljih uslova za život miliona ljudi koji žive u jednom od klimatski najugroženijih područja planete.
Projekat je 2007. godine pokrenula Afrička unija kao odgovor na sve izraženiju dezertifikaciju i propadanje zemljišta u Sahelu. Reč je o ogromnoj polusušnoj oblasti koja razdvaja Saharu od zelenijih savana južnije na kontinentu.
Milionima ljudi prete siromaštvo i glad
Prvobitni plan bio je da se napravi zeleni pojas širok oko 15 kilometara koji bi se prostirao čitavom širinom Afrike. Međutim, naučna istraživanja pokazala su da takav pristup ne bi doneo najbolje rezultate, pa je projekat vremenom prerastao u mnogo širu inicijativu obnove prirode.
Danas se, umesto jedinstvenog pojasa drveća, obnavljaju čitave šume, travnjaci, močvare, poljoprivredne površine i autohtona vegetacija. Svako područje uređuje se u skladu sa lokalnim klimatskim i prirodnim uslovima.
Sahel se već decenijama suočava sa dugotrajnim sušama, propadanjem zemljišta i sve izraženijim posledicama klimatskih promena. Milioni stanovnika tog područja žive od poljoprivrede i stočarstva, ali kako zemljište postaje sve iscrpljenije, a padavine sve nepredvidljivije, prinosi opadaju, siromaštvo raste, a obezbeđivanje hrane postaje sve veći izazov.
Ambiciozan plan do 2030. godine
Ciljevi Velikog zelenog zida spadaju među najveće ekološke planove današnjice. Do kraja ove decenije trebalo bi da bude:
- obnovljeno 100 miliona hektara degradiranog zemljišta, što je površina približno jednaka veličini Egipta
- iz atmosfere uklonjeno oko 250 miliona tona ugljen-dioksida
- otvoreno 10 miliona radnih mesta povezanih sa zelenom ekonomijom
- poboljšani uslovi života i obezbeđena veća sigurnost hrane za milione stanovnika Sahela
U projektu učestvuje više od 20 afričkih država, uz podršku međunarodnih organizacija, razvojnih banaka i brojnih ekoloških fondova. Veliki zeleni zid danas predstavlja jedan od najvećih pokušaja čovečanstva da istovremeno obnovi prirodu, ublaži posledice klimatskih promena i pomogne ljudima koji žive na jednoj od najugroženijih oblasti sveta.
(Dnevno.hr)
