Staljin je na današnji dan 1937. dao da se ubije Vsevolod Balicki, njegov verni i odani šef tajne službe NKVD-a za Ukrajinu. Uhapšen je pod optužbom da je poljski špijun.
Za vreme Holodomora - velike gladi u Ukrajini, Staljinov čovek od poverenja i verni sledbenik mnoge je ukrajinske seljake poslao u smrt. Svim silama se trudio da pobije što više Ukrajinaca pa je izmišljao optužbe protiv njih i tako osigurao da taj narod u što većem broju umre od gladi.
Za smrt miliona ljudi od gladi Balicki je našao krivca.
- Vsevolod Balicki koji je 1933. bio šef NKVD-a za Ukrajinu, tumačio je masovno gladovanje kao provokaciju špijunske grupe koju je nazvao "Poljska vojna organizacija". Prema Balickom, ta se organizacija infiltrirala u KP Ukrajine i podržavala poljske i ukrajinske nacionaliste koji su sabotirali žetvu i koristili tela mrtvih ukrajinskih seljaka u antisovjetskoj propagandi - piše Timoti Snajder u svojoj knjizi "Krvava prostranstva".
Tu je izmišljotinu nadahnula istorija. Nikakva poljska vojna organizacija nije postojala tridesetih godina u Ukrajini ni bilo gde drugde. Ali, nekad jeste postojala, za vreme Sovjetsko-poljskog rata vođenog od 1919. do 1920. kao obaveštajni odred poljske vojske. Tu je poljsku vojnu organizaciju razbila Čeka (tajna policija Sovjetske Rusije) i bila je raspuštena 1921.
- Balicki je poznavao istoriju, budući da je i sam tada učestvovao u razotkrivanju i uništenju Poljske vojne organizacije. Tridesetih godina poljski špijuni nisu igrali nikakvu političku ulogu u sovjetskoj Ukrajini. Zato što nisu imali snage ni 1930. i 1931. kad je Sovjetski Savez bio najranjiviji i dok je još uvek bilo moguće prebacivati agente preko granice - objašnjava autor Snajder.
Tipični staljinizam na delu
Upravo zato, nadalje navodi, što 1933. nije postojala stvarna poljska pretnja Balicki je bio u prilici po volji manipulisati s fantomom poljske špijunaže. Bio je to tipični staljinizam na delu: najlakše je koristiti navodne akcije "organizacije" koja zapravo ne postoji.
Izmišljena u jeku velike gladi
"Poljska vojna organizacija" u sovjetskoj je Ukrajini održavana u životu kao puka birokratska fantazija i potom prilagođena potrebi sprovođenja etničkog terora nad Poljacima širom Sovjetskog saveza. Staljin je povukao prvi potez u decembru 1934. kad je zatražio da se Poljak Jerži Sosnovski ukloni iz NKVD-a.
Sosnovski je nekad zaista bio pripadnik stvarne Poljske vojne organizacije, ali ga je vrbovala Čeka pa je za Sovjete duže od decenije obavljao mnoge korisne obaveštajne poslove. Kako je osnivač sovjetske političke policije bio Poljak Feliks Dzeržinski, mnogi njeni visoki službenici takođe su bili Poljaci, regrutovani tih ranih dana - navodi Snajder u "Krvavim prostranstvima". Međusobni obračun Glavni šef NKVD-a u SSSR-u u to vreme bio je Nikolaj Ježov. On je poljske veterane Čeke (prve sovjetske tajne policije) doživljavao kao konkurenciju. Moglo bi se reći da je bio čak i opsednut njima. Nikolaj Ježov bio je glavni šef NKVD-a od septembra 1936. do novembra 1938.
- Ježov je pratio antipoljsku kampanju koju je Balicki sprovodio u sovjetskoj Ukrajini, ali je izmenio njenu koncepciju. Kada su u Moskvi 1936. započeli montirani procesi, Ježov je svog podređenog Balickog namamio u klopku. Dok su ugledni komunisti na suđenjima u Moskvi davali svoje pokajničke iskaze, Balicki je iz Kijeva javljao da je u Ukrajini obnovljena 'Poljska vojna organizacija'. Nesumnjivo je hteo da privuče pažnju na sebe i pribavi resurse za svoj aparat u vreme kad je vladala bezbednosna panika. Tada je, u obrtu koji je jamačno zapanjio Balickog, Ježev objavio da je "Poljska vojna organizacija" neuporedivo veća opasnost nego što je to tvrdio Balicki. Zato ne može biti u nadležnosti republičkog NKVD-a u Kijevu, nego saveznog NKVD-a u Moskvi. Balicki, koji je izmislio "Poljsku vojnu organizaciju" sada je izgubio kontrolu nad pričom - tvrdi autor Snajder u svom delu.
Ubrzo je poljski komunista Tomaš Dabal pod mukama priznao da rukovodi "Poljskom vojnom organizacijom" na nivou celog Sovjetskog Saveza. - Zahvaljujući Ježovu, "Poljska vojna organizacija" izgubila je svoje istorijske i geografske odrednice i postala opšta pretnja Sovjetskom Savezu.
Ježov je 16. januara 1937. svoju teoriju o poljskoj zaveri izložio Staljinu, a potom uz Staljinovu saglasnost, na plenarnoj sednici Centralnog komiteta.
U martu je Ježov proveo čistku službenika NKVD-a poljskog porekla. Premda Balicki nije bio Poljak već Ukrajinac, zatekao se u bizarnoj situaciji. Ako je "Poljska vojna organizacija" tako opasna, pitao se Ježov, zašto Balicki nije bio budniji? Tako je Balicki, koji je izmislio fantomsku "Poljsku vojnu organizaciju" postao žrtva vlastite kreacije.
U svibnju je predao dužnost u Ukrajini svom zameniku. Uhapšen je 7. jula pod optužbom da je poljski špijun - objašnjava Snajder. Nedelju dana kasnije, ime Balickoga uklonjeno je sa stadiona u Kijevu gde je Dinamo igrao fudbalske utakmice i zamenjeno imenom Ježova. Balicki je osuđen na smrt i streljan u Moskvi na današnji dan 1937. godine na svoj 45. rođendan.
