Baštovani se često suočavaju sa problemom gorkih krastavaca tokom letnje sezone.
Praktični saveti uključuju redovno zalivanje, biranje sorte, rano branje i tretiranje krastavaca guljenjem ili potapanjem u vodu
Leto je vreme kada mnogi baštovani uživaju u plodovima svog rada, ali se često suočavaju i sa problemima koji mogu da pokvare trud uložen tokom cele sezone. Jedan od najčešćih je gorak ukus krastavaca.
Pitanje gorkih krastavca pokrenula je jedna korisnica u Fejsbuk grupi posvećenoj baštovanstvu, kada se požalila da su joj svi krastavci koje je uzgojila gorki. Njena objava ubrzo je izazvala veliku raspravu, a brojni baštovani podelili su svoja iskustva i savete – od pravilnog zalivanja do izbora sorte i vremena berbe.
Krastavcima nedostaje voda
Najčešći odgovor bio je da krastavcima nedostaje vode, posebno tokom sušnih i veoma toplih perioda. Visoke temperature i jako sunce dodatno pojačavaju gorčinu plodova. Nepravilno zalivanje, naročito hladnom vodom, prema mišljenju nekih baštovana takođe može biti uzrok.
Pojedini ističu da krastavci zahtevaju stalno vlažno zemljište i obilno zalivanje, čak i dva puta dnevno. Deo korisnika tvrdi da je ključ u sorti, odnosno genetici – neke vrste jednostavno češće razvijaju gorčinu.
Pominje se i prekasna berba: krastavci koji prerastu ili počnu da žute postaju gorki. Neki savetuju da se beru rano ujutru kako bi se izbegla gorčina.
I stres biljke podstiče stvaranje gorčine
Postoje i mišljenja da stres biljke (suša, nagle promene temperature i loši uslovi) podstiče stvaranje gorkih jedinjenja.
Pojedini baštovani navode da, uprkos istim uslovima, neki plodovi budu gorki, dok drugi nisu - što dodatno ukazuje na uticaj genetike.
Kao praktični trikovi pominju se guljenje, potapanje u vodu ili trljanje odsečenog vrha kako bi se smanjila gorčina.
Rasprava pokazuje da je gorčina krastavaca najčešće posledica kombinacije više faktora – pre svega vode, vrućine i sorte – ali i da u praksi često ne postoji univerzalno pravilo koje važi za svaki vrt.
Nekad i nije problem do zalivanja?
Ispod objave usledili su komentari i drugih korisnika:
"Kad je godina sušna, moraju mnogo da se zalivaju ili budu gorki", "Vode im treba", "Ma dajte, kakve gluposti... Rastu jedan do drugog i jedan je gorak (ređe), a drugi odličan", "Zalivajte ih i neće više biti gorki", "Suša, fali im vode", pisali su oni.
Ipak, jedna korisnica je napisala:
"Nije do vode, ja svoje zalivam i malčirani su, ali su malo gorki. Meni lično odgovara jer sam dijabetičar. Jedem ih neoguljene, samo ih operem. Ne prskam ničim. Prihranjujem tako što u bure stavim sav korov iz vrta i koprivu, pa u to potopim đubrivo od golubova. Ko ima od kokošaka, može i to. Razredim 1/10 sa vodom i zalivam uz koren. Još nema plamenjače, a kada krene, tu su mleko i soda bikarbona najbolji, samo rano ujutru. Svake godine imam krastavaca i za jelo i za kiseljenje."
(Slobodna Dalmacija)
