Film 'Nino u raju' Lorana Mikelija osvojio je Zlatni toranj za najbolji film zbog hrabrog pristupa i inovacija u filmskom jeziku.
Nagrada za najbolju režiju pripala je Simonu Ferhoevenu za autobiografski film 'Ah, ta praznina, ta strašna praznina', koji prevazilazi porodičnu priču i postaje bildungsroman.
Žiri Glavnog takmičarskog programa 33. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Maja Herman Sekulić (Srbija), Monika Goti (Italija) i Joana Flora (Rumunija), dodelio je nagradu Zlatni toranj za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ostvarenju „Nino u raju“ reditelja Lorana Mikelija.
Žiri Glavnog takmičarskog programa je u svom obrazloženju naveo: „Zbog svoje zadivljujuće hrabrosti, izuzetne stilske smelosti i doprinosa evoluciji savremenog filmskog jezika. Budući da ispunjava sve kriterijume vrhunskog filmskog stvaralaštva – od oštrog scenarija i hipnotišuće fotografije do smele i sirove muzike, montaže i briljantnih glumačkih interpretacija – ovaj film u potpunosti redefiniše granice žanra socijalnog trilera. On dokazuje da oštra društveno-ekonomska kritika ne mora delovati sumorno ili anahrono; naprotiv, ona može biti prožeta istinski modernim vizuelnim izrazom. Prihvatajući elektrizujuću, sirovu energiju 21. veka i odbacujući ustaljene formule, umesto da njima podleže, ovaj film krči smeli i inspirativni put ka budućnosti kinematografije.“
Palićki toranj za najbolju režiju pripao je Simonu Ferhoevenu za film Ah, ta praznina, ta strašna praznina, autobiografsko ostvarenje posvećeno njegovoj porodici, koje, kako je navedeno u obrazloženju, prevazilazi usku porodičnu i autobiografsku priču i postaje bildungsroman, priča o odrastanju i postajanju umetnikom.
Žiri je istakao kompleksan scenario koji se uspešno kreće između komedije i tragedije, dobroćudni humor, izuzetnu fotografiju i glumačke interpretacije, posebno mladog glavnog glumca Bruna Aleksandra.
Specijalno priznanje dodeljeno je filmu Elenina promena reditelja Stefanosa Civopulosa, koji, kako je navedeno, vešto povezuje političko pitanje migracija u potrazi za boljim životom sa društvenom temom radničkih prava.
Oba izazova prikazana su iskreno i sa velikom osećajnošću, što ovaj film čini duboko relevantnim za društvo u kojem danas živimo, naveo je žiri, ističući i snažne, autentične i ranjive ženske likove.
Specijalno priznanje za originalnost pripalo je filmu Nesrećna majka rediteljke Suzane Hajnhrih, zbog originalnog pristupa temi postporođajne patnje iz ugla jedne žene, kao i šarenog, pop-art i originalnog stila mjuzikla.
U programu Paralele i sudari, nagrada za najbolji film pripala je ostvarenju Reci mi šta osećaš Lukaša Rondude.
To je originalan, nepredvidiv i politički oštar film, a istovremeno duboko ličan i emotivno pristupačan. Lukaš Ronduda pronašao je jedinstven način da spoji ironiju, intimnost i društvenu refleksiju u ostvarenju koje se odlikuje izuzetnom lakoćom pripovedanja, navedeno je u obrazloženju.
Specijalno priznanje u programu Paralele i sudari dobio je film Mlečni zubi Mihaja Minkana za izuzetno zanatsko umeće, sjajne glumačke interpretacije, naročito mlade glumačke ekipe, i upečatljivu fotografiju.
Sa izuzetnom senzibilnošću, svi umetnički elementi funkcionišu u savršenoj harmoniji, gradeći bogat i slojevit prikaz porodične tragedije koja se odvija u senci istorijskog sloma, navodi se u obrazloženju.
Nagrada FIPRESCI za najbolji film pripala je ostvarenju Kao kod kuće Gabora Holtaija.
