Tema nove postavke u Galeriji Petra Dobrovića je veza umetnika s njegovom muzom Olgom, koja nije bila samo romantična ljubav već i ljubav prema uzvišenom i lepom.
Studijska izložba „Inspiracija Olgom“, čiji je autor muzejski savetnik Žana Gvozdenović, oslikava duboku i kompleksnu povezanost ličnog i profesionalnog kroz odnos umetnika i njegove mlade supruge Olge.
- Iz njihovog odnosa proizašla je obimna dokumentacija posvećena jednom umetniku, slikaru Petru Dobroviću. S druge strane, Petar Dobrović je, crpeći svoju decenijsku inspiraciju, slikao godinama antologijske, analitičke, psihološke portrete Olge. Uz portrete i fotografije, na izložbi su i tri pejzaža - Dubrovnika, Hvara i Venecije - kao njihovih intimnih prostora opuštenosti. Olga je pratilac, podrška i inspiracija, a u trenucima odvojenosti isto se može pratiti kroz njihovu obimnu prepisku sa strastvenim izlivima emocija. Petar prvi put piše da mu je, kad se nje seti, život lepši od umetnosti, zatim u sledećem pismu ocenjuje Olgu kao gordu i strastvenu, a na kraju kao svoje savršeno delo. Ona je ta koja se pojavljuje kao vodič kroz nepreglednost sveta, u dvojstvu anđeoskog i đavolskog, kao neka opčinjavajuća himera, nesvesno zavodljiva i istovremeno nevina - objašnjava Gvozdenovićeva.
Gospodstvenost, lepota i gracioznost primećuju se već na prvim Dobrovićevim portretima Olge, koji kasnije, kako ona bude sazrevala, a njihov odnos se razvijao, dobijaju crte sigurnosti i čak strogosti u izrazu. Slikao ju je na plaži, u bašti, ali uvek s velikim respektom. Pogotovo na portretima sa šeširom (ima ih nekoliko), ona deluje kao osoba svesna svoje vrednosti, koju ume da nosi.
Možda je najrečitije umetnikovu strast prema koloritu i modernistički optimizam definisao kratko ali precizno Miroslav Krleža, koji mu, videvši sliku „Mati sa sinčićem“, 1933. piše: „Drago mi je što si još uvek stari vulkan. I ne daj se!“
SMRT U LIFTU
Petar Dobrović se venčao s Olgom Hadži 1925. godine. Imali su skladan brak, krunisan rođenjem sina Đorđa. Ali, slikar je 1942, preminuo iznenada, od srčanog udara, u liftu zgrade u beogradskoj Ulici kralja Petra 36, gde su za vreme nemačke okupacije stanovali, a gde se danas na IV spratu nalazi legat koji su njegova supruga i sin poklonili Beogradu.
BIOGRAFIJA
Petar Dobrović je rođen 14. januara 1890. u Pečuju. Studirao je u Budimpešti. Od 1912. često je u Parizu, gde stvara pod uticajem Sezana i kubizma.
Godine 1918. učestvuje u pobuni Šestog pešadijskog puka u Pečuju. Biva zatvoren i osuđen na smrt u odsustvu. Bio je pobornik pripajanja Pečuja, Baranje i Bačke Kraljevini SHS. Za vreme kapitulacije Austrougarske i mađarske bune Bele Kuna, uspeo je da pobegne iz zatvora. Stigavši u Novi Sad, gostoprimstvo mu pruža ugledna porodica Hadži, u kojoj upoznaje Olgu...
Trajno se nastanjuje u Beogradu, ali često putuje.
Jedan je od osnivača i profesor na Umetničkoj akademiji u Beogradu, član grupe „Oblik“, saradnik u časopisu „Danas“ (redakcija Miroslava Krleže i Milana Bogdanovića) i osnivač večernjeg kursa figurativnog crtanja na Kolarčevom narodnom univerzitetu.