Da li isprekidani post može da UBLAŽI SIMPTOME MENOPAUZE? Najnovije istraživanje otkrilo je u kojim slučajevima POMAŽE, a kada izaziva KONTRAEFEKAT

Sve popularniji "intermittent fasting", odnosno povremeni ili isprekidani post, predstavlja režim ishrane u kojem se smenjuju periodi jela i gladovanja. Ovaj režim, za razliku od klasičnog, ne propisuje šta da jedete, već kada. Najčešći modeli su 16:8 (16 sati posta i osam sati unosa hrane) i metoda 5:2 (normalna ishrana tokom pet dana, a unos kalorija sveden na minimum dva dana u nedelji).

Na internetu se trenutno vodi polemika o tome da li je i koliko pogodan i u periodu s kojim svaka žena pre ili kasnije mora da se suoči, a to je bauk zvani menopauza.

Tim stručnjaka koji je predvodila Krista Varadi, profesorka nutricionizma sa Univerziteta Ilinois u Čikagu, sproveo je istraživanje na grupi žena u fazi perimenopauze. Osam nedelja su se držale "ratničke dijete", koje je funkcionisala po principu 20:4. Drugim rečima, mogle su da unose hranu samo tokom četiri sata, bez praćenja unosa kalorija.

Rezultati su bili izuzetni: učesnice studije izgubile su tri do četiri procenta telesne težine. Osim toga, insulinska rezistencija se poboljšala, dok su polni hormoni ostali stabilni. Međutim, smanjili su se nivoi DHEA hormona, koji služi kao polazna osnova za stvaranje testosterona i estrogena. Da li bi to mogao biti razlog za zabrinutost, budući da menopauza već dovodi do drastičnog pada nivoa estrogena, a DHEA je njegova primarna komponenta?

Profesorka Varadi kaže da nisu primećene negativne nuspojave u vezi sa niskim nivoom estrogena. Štaviše, umereni pad mogao bi biti od pomoći u smanjenju rizika od karcinoma dojke u periodima pre i posle menopauze, budući da je visok nivo DHEA povezan sa pojavom te opake bolesti.

Iako je gubitak suvišnih kilograma imperativ mnogim ženama (i ne samo njima), treba imati u vidu da post ne pomaže kod klasičnih simptoma menopauze. Ne postoje naučno utemeljeni dokazi da restriktivna ishrana utiče na intenzitet valunga ili probleme sa spavanjem.

Studija Univerziteta u Teksasu čak sugeriše da post može dovesti do većeg broja "toplotnih talasa", to jest iznenadnih napada vrućine. Međutim, zaključak je izveden na osnovu rezultata studije sprovedene na 10 učesnica, što, dodaju eksperti, nije naučno pouzdano.

Metod 16:8 je prilično jednostavan za primenu u svakodnevnom životu. Obično se tih osam sati koristi u dnevnoj varijanti, između 12 i 20 časova. Ukoliko se odlučite za ovu opciju, dajte sebi i svom telu vremena da se prilagode promeni. Neće sve ići savršeno od početka, ali to je u redu. Obratite pažnju na upozoravajuće signale koje šalje telo: uvek ozbiljno shvatite umor i vrtoglavicu, i prilagodite period posta u skladu s tim.

Izaberite vremenski okvir za obroke koji se uklapa u vašu dnevnu rutinu. Ako obično niste kod kuće do posle 18 časova, vremenski okvir od 12 do 20 koji većina praktikuje mogao bi biti pogodan.

Važno je telu obezbediti dovoljno proteina, koji pomažu u održavanju mišićne mase, i vlakana, koja će vas zasititi. No, post ne odgovara svakom. Ako imate dijabetes, srčane probleme, neku bolest jetre ili bubrega, poremećaj u ishrani, a naročito ako ste u drugom stanju, morate prethodno da se konsultujete sa lekarom.

Kada se primenjuje po pravilima, isprekidani post je bezbedan i koristan. Može da pomogne u održavanju telesne težine, ubrzavanju metabolizma, regeneraciji ćelija, razbijanju masnih naslaga, ali važno je prilagoditi ga individualnim potrebama i načinu života. Birajte zdravu hranu bogatu nutrijentima, sa niskim glikemijskim indeksom.

Ne zaboravite na redovnu hidrataciju – unosite dovoljno vode i tečnosti bogate elektrolitima. Ako se intenzivno bavite nekom fizičkom aktivnošću, pravilno tempirajte obroke i jedite nakon treninga kako biste podržali regeneraciju mišića. Jer, telo s godinama gubi mišićnu masu usled usporavanja metabolizma, što je jedan od tipičnih simptoma menopauze. Razmislite i o nekom jednostavnom, ali efikasnom treningu snage, koji može čuda da učini.