Predstava „Sirano“ reditelja Ivana Vukovića biće predpremijerno izvedena u četvrtak (20.30) na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta Beograd, dok je premijera zakazana za dan kasnije.
Poznati komad Edmona Rostana „Sirano de Beržerak“ je poslednji put izveden na sceni nacionalnog teatra u režiji Egona Savina pre dve i po decenije, kada se u naslovnoj ulozi pojavio Miki Manojlović, a njegovu veliku ljubav Roksanu je tumačila Ivana Mihić.
Bilo je i više filmskih verzija u svetu, a naša publika posebno pamti onu sa Žerarom Depardjeom u glavnoj ulozi iz 1990.
Zaljubljenog nosonju (kao i ulogu Monflerija) u ovoj scenskoj postavci tumači Miloš Đorđević, lik Roksane poveren je Suzani Lukić, Giš, odnosno Mladi čovek biće Nikola Vujović, Kristijana i Gardistu dočaraće Uroš Jakovljević, a Ragna i Građanina će igrati Goran Jevtić. Ekipu čine i Zoran Ćosić, Andreja Maričić, Sonja Knežević, Milo Lekić...
Reditelj Ivan Vuković otkriva razlike između ove i nekadašnje verzije „Sirana“.
- Onaj „Sirano“ se radio na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, a ovaj na Maloj sceni. Tamo je sa statistima bilo šezdesetak ljudi, a nas sada ima deset. Mala trupa igra celog „Sirana“. Promenilo se i vreme, a samim tim će i mnogi stihovi biti u drugom kontekstu. Moj osećaj je da komadi kao što je „Sirano“ više nisu romantični, već izgledaju kao nemogući. I pozorište je zgroženo ovim vremenom. Više se ne bavimo ljudima poput Sirana, koji su svojevrsni heroji. Zato smo odlučili da napravimo predstavu gde je taj Sirano moguć. Da stvarno tako može da se živi, da se imaju ideje i načela, da se ne prave kompromisi svakog dana, da se kaže ono što se misli, i to po bilo kojoj ceni. Sirano je platio veliku cenu svoje slobode.
Miloš Đorđević priznaje da mu je u početku bilo teško da glumi sa ogromnim nosem, ali se privikao.
- Divno se osećam na sceni sa Siranovim nosom, kao roda (smeh)! Na početku proba me je dosta nervirao. Sve me je svrbelo oko ušiju i oko nosa. Vremenom sam nos na probama sve duže nosio, a onda je pre par dana, pri kraju probe, reditelj rekao Suzani: „Priđi mu i skini mu nos“. Kada mi je skinula nos, osećao sam se kao go - priča Miloš.
Na molbu da uporedi svog Sirana s prethodnim, kaže:
- Miki Manojlović i ja se ne poznajemo, ali možda će posle ovoga on želeti da me upozna. Možda i neće, ali mislim da će to biti samo njegov gubitak (smeh). Pre par dana me je sreo Jagoš Marković i upitao me: „Hoćeš li me zabaviti?“. Kada sam mu potvrdio, usledilo je pitanje: „A hoćeš li me na kraju rasplakati?“. Kada sam i to potvrdio, smejući se dobacio je: „E, ništa više i ne treba“.