Dokumentarno-igrani film „Mileva Ajnštajn“ premijerno prikazan povodom 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn.
Film kombinuje arhivski materijal, intervjue i igrane scene u režiji Andrijane Stojković
Povodom obeležavanja 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, premijerno je prikazan dokumentarno-igrani film o jednoj od najintrigantnijih ličnosti u istoriji nauke.
Film „Mileva Ajnštajn“ kombinuje arhivski materijal, intervjue i igrane scene, a režiju potpisuje Andrijana Stojković, dok je scenario napisala Selena Stanković.
U igranom delu filma ulogu Mileve Marić Ajnštajn tumači Staša Nikolić, dok se u ulozi Alberta Ajnštajna pojavljuje Teodor Vinčić. Za kostime je bila zadužena Nevena Milovanović, dok je producent filma je Danka Milošević.
Govoreći o radu na scenariju, Selena Stanković ističe da je proces bio istovremeno izazovan i inspirativan.
- Najveći problem u ovoj situaciji je to što nemamo primarne izvore, što je za dokumentarni film izuzetno važno. Postoji mnogo rekla-kazala, sekundarnih izvora i tumačenja različitih autora. Razdvojiti činjenice od fikcije bio je pravi izazov - objašnjava Stanković.
Pisma su važan deo slagalice
Kako dodaje, cilj joj je bio da Milevina priča bude ispričana iz njenog ugla.
- Bilo mi je važno da Mileva ispriča svoju priču. Zato je korišćeno direktno obraćanje kameri, kako bi se čuo njen glas, a ne tuđa tumačenja.
Veliki deo naracije zasnovan je na autentičnim pismima Mileve i Alberta Ajnštajna.
- Mnogi voice-over delovi preuzeti su iz njihovih pisama. Trudila sam se da ona budu životna i savremena, nešto sa čime se i danas možemo poistovetiti. Pisma su važan deo slagalice, ali ne i cela priča, zato je bilo važno dati joj prostor da iskaže i unutrašnja preispitivanja.
Scenaristkinja otkriva da je rad na projektu trajao dugi niz godina.
- Igrana verzija filma bila je moj magistarski rad još 2011. godine. Kada se otvorila prilika za dokumentarno-igrani film, veliki deo istraživanja već je bio spreman - kaže Stanković, naglašavajući značaj saradnje sa rediteljkom Andrijanom Stojković.
Stankovićka smatra da je Milevina sudbina i danas izuzetno aktuelna.
- Ova priča je vrlo savremena i relevantna i za današnje žene. I dalje smo često pred izborom između karijere i porodice, a razvod braka i dalje nosi određenu društvenu stigmu. Mileva je dolazila iz male sredine, iz Titela, gde su reputacija i tuđa mišljenja imali veliku težinu. Sigurno nije bilo lako ni njoj ni njenoj porodici. Film postavlja i pitanja ličnih dilema Mileve Marić - da li je zaista želela da se bavi naukom, da li je bila sigurna u sebe i da li je bila srećna. To su pitanja na koja nema jednostavnih odgovora.
Rediteljka Stojković ističe da je rad na ovom filmu bio poseban izazov:
- Ovo je, koliko mi je poznato, prva priča o Milevi Marić Ajnštajn kod nas ispričana u dokumentarno-igranoj formi. Do sada smo imali ili čisto dokumentarne ili isključivo igrane pristupe. Ovo je nešto između. Uprkos vremenskoj distanci, mnoge žene i danas mogu prepoznati u Milevinoj sudbini. Iako je prošlo 150 godina, njena priča je i dalje aktuelna. Svaka žena može da se prepozna u tim dilemama i borbama.
Snažna poruka o unutrašnjoj snazi žena
Rad na filmu dodatno je produbio njen pogled na lik Mileve Marić.
- Još više me je impresionirao njen iskorak i želja za obrazovanjem. U konzervativnom društvu tog vremena, sa svim preprekama i ličnim problemima, ona je uspela da ode u nepoznatu zemlju i studira rame uz rame sa muškarcima. To je snažna poruka o unutrašnjoj snazi žena.
Ipak, film ne idealizuje Milevin život.
- Mnogo je žrtvovala. Sebe je često stavljala na poslednje mesto - kaže Stojković i dodaje da ne veruje da se Mileva pokajala:
-Imam utisak da nije. To je bio njen izbor.
Na pitanje o ključnoj poruci filma, rediteljka kaže:
- Milevina izuzetnost i vera u sebe mogu biti primer mladim ženama. I danas živimo u vremenu dvostrukih aršina, i zato je važno jačati samopouzdanje kod mladih devojaka.
Na samom kraju, ostaje i otvoreno pitanje da li bi Albert Ajnštajn postigao sve što jeste da nije bilo Milene...
- To što je postigao, verovatno ne. Možda bi postigao nešto drugo, ali ne to - zaključuje Stojković.