Predstava „Naši roditelji“ tematski istražuje partnerske odnose, istinu, laži i porodične veze, a radnja je smeštena na kruzeru.
Ivan Tomić ističe inspirativnu saradnju sa rediteljem Patrikom Lazićem i naglašava važnost procesa rada i dubokih odnosa među likovima.
Predstava „Naši roditelji“, u režiji Patrika Lazića, kroz priču smeštenu na kruzeru otvara niz pitanja o partnerskim odnosima, istini, lažima i porodičnim vezama.
Jednu od uloga tumači Ivan Tomić, koji ističe da ga je upravo saradnja sa mladim rediteljem privukla ovom projektu koji se izvodi u Beogradskom dramskom pozorištu.
U intervjuu za “Blic” govori o procesu rada na predstavi, temama koje su ga lično zaintrigirale, odnosu prema kruzerima kao simbolu savremenog društva, ali i o aktuelnim televizijskim projektima, stand-up nastupima, radu sa ljudima kroz treninge javnog nastupa i svojoj velikoj strasti prema video-igrama.
Tomić podseća da je igrao u Lazićevoj diplomskoj predstavi „Fine mrtve devojke“ i da je tada bio veoma zadovoljan svojim radom, za šta, kako ističe, velike zasluge pripadaju upravo reditelju i njegovom načinu vođenja glumaca kroz proces.
- Tada sam video da je to deo njegovog rada sa glumcima. Proces nije bio lak, ali je bio veoma inspirišući. Omogućava glumcu da ide napred, da istražuje, da se oseća sigurno. To je ono što me je privuklo - kaže Tomić.
Govoreći o razlozima zbog kojih bi publika trebalo da pogleda predstavu, ističe da su upravo tokom takvog procesa nastale zanimljive relacije između likova i glumaca na sceni.
- Mislim da su se kroz proces pojavile razne stvari između likova i između glumaca na sceni. Pored toga što je tekst veoma dobar, mislim da publika treba da dođe upravo zbog teksta i glume.
Predstava “Naši roditelji” otvara brojna pitanja, a njega je posebno zaintrigiralo pitanje laži u partnerskom odnosu.
- Lik koji igram dugo laže svoju partnerku i nekako održava taj odnos. U jednom trenutku ta laž ispliva na površinu i tada počinje njeno razrešenje. Pitanje koje me zanima jeste zašto se toliko dugo ćutalo, zašto istina nije ranije izašla na videlo, zašto se sve to dogodilo i kako će se likovi nositi sa tim nakon otkrivanja istine. To je za mene glavno pitanje.
Dodaje da je predstava fragmentarno podeljena na scene i da se na kraju likovi susreću na palubi kruzera, dok se najveći deo radnje odvija u kabinama.
Za razliku od svojih junaka, Tomić nikada nije putovao kruzerom, niti ima želju da to učini.
- Nikada nisam putovao kruzerom i iskreno, nikada ne bih. Kruzer se u ovoj predstavi lepo uklapa u ono što predstavlja. Za mene je to simbol banalnosti zabave. Biti usred mora ili okeana, a zapravo boraviti u nekoj vrsti hotela ili solitera, potpuno mi je neprihvatljivo. Osim toga, sa ekološkog aspekta smatram da su veliki zagađivači. Ne podnosim kruzere. Naravno, mišljenje može da se promeni. Nisam bio oduševljen ni turističkim obilascima Nijagarinih vodopada, pa mi se to na kraju veoma dopalo, ali za sada tako mislim - kaže on.
Na opasku da kruzeri ponekad podsećaju na rijaliti programe, odgovara:
- Možda mogu tako da se posmatraju, ali meni su jednostavno veoma odbojni.
Kada je reč o filmskim i televizijskim projektima, kaže da je TV produkcija veoma aktivna.
- Što se filmova tiče, nemam ništa novo da podelim. Kada su u pitanju serije, mnogo toga se snima. Završio sam snimanje serije “Plava krv”, koja bi trebalo da bude emitovana, ali ne znam tačno ni kada, ni gde. Ima još nekoliko projekata u produkciji u kojima igram, ali za sada ne bih smeo da pričam o njima.
Iako ne želi da otkriva detalje novih projekata, rado govori o svojim stand-up nastupima.
- Stand-up predstava “Svakodnevna koma” ide svojim tokom. Pored toga radim i na jednoj improvizatorskoj predstavi za koju još tražimo ime. Evo, ljudi mogu i da predlažu. U njoj učestvuje potpuno nepripremljena publika, zajedno sa stand-up komičarima Nikolom Silićem, Aleksandrom Perišićem, Nešom Bridžisom i samnom. Volim različite načine nastupa, i stand-up i klasično pozorište, ali i improvizacije u kojima ne znate šta će se dogoditi sledećeg trenutka. To je veoma zabavno, publika to voli i nadam se da će predstava još dugo igrati širom Srbije - ističe glumac.
Na pitanje da li je danas teško nasmejati publiku, odgovara da misli da nije.
- Publika je željna smeha. Imam utisak da ljudi ponekad osećaju kao da žive u komediji, pa i sami traže komediju i lako je prepoznaju. Na predstavama i stand-up večerima primećujem da su ljudi željni smeha, tako da mislim da ih danas nije naročito teško nasmejati.
Kada nije na sceni, Tomić se bavi edukacijom u oblasti javnog nastupa.
- Pored glume vodim treninge javnog nastupa. Trudim se da ono što sam naučio na sceni prenesem ljudima kojima je potrebno da prezentuju, vode pregovore, razgovaraju sa klijentima, drže prodajne prezentacije ili odlaze na intervjue za posao.
Za sebe kao predavača kroz osmeh kaže da bi sebi dao visoku ocenu, iako smatra da bi ipak drugi trebalo da procene njegov rad.
- Veoma volim taj deo svojih aktivnosti. Lepo je kada vidite kako ljudi, uz nekoliko smernica i postupaka, počinju da se otvaraju i postaju bolji komunikatori. To mi pričinjava veliko zadovoljstvo - naglašava on.
Iako mu sagovornici često kažu da bi bio dobar pedagog, priznaje da nikada nije ozbiljno razmišljao o tome da se potpuno posveti tom pozivu. Van posla ima još jednu veliku strast, video-igre. Na pitanje šta trenutno najviše igra, uz osmeh priznaje:
- Možda bi trebalo i malo da poradim na tome, jer možda sam čak i pomalo zavistan od video-igara. Trenutno igram Fortnite OG. Oni koji igraju znaće šta znači OG Build, mada ja ne bildujem - kroz osmeh priznaje Tomić.
