Dragan Papić je bio poznati fotograf i multimedijalni umetnik koji je imao presudan uticaj na nastanak grupe 'Idoli'.
Papić je bio pionir umetničke fotografije u noćnom životu Beograda i često se ugledao na Endija Vorhola.
Pre nekoliko dana preminuo je naš poznati fotograf i multimedijalni umetnik Dragan Papić. Moram priznati da mi sam se sa njim poslednji put čuo pre godinu dana telefonom, kada mi je rekao da živi u staračkom domu i da se ne oseća dobro.
Nije želeo da tada uradimo intervju, jer je bio prosto u depresiji. Pričali smo više od sat vremena i on mi je potanko ispričao svoju verziju priče kako je nastala grupa “Idoli”, u čemu je on imao veliki uticaj. U periodu pre nego što su Šaper, Krstić i Divljan formirali grupu "Idoli" sreli su neobičnog konceptualnog umetnika fotografa Dragana Papića. On im je preložio da se prvo zovu "Dečaci" i sa njima napravio veliki broj umetničkih akcija od crtanja grafita, preko foto stripova sve do izdavanja singl ploče. Rekao mi je da je za uspeh "Idola" najvažnije bilo to što ih je odveo na sedeljku kod budućeg predsednika Srpske akademije nauka Vladimira Kostića. Tada se Krle muvao sa Kostićevom sestrom i po Papiću to je bila ključna stvar da se ovim mladim umetnicima otvore sva medijska vrata u bivšoj SFRJ. Papićeve najbolje drugarice iz tog vremena bile su sestre Mijatović, kćerke tadašnjeg predsednika Cvijetina Mijatovića, što je takođe imalo uticaja da se "Idoli" lansiraju u orbitu.
Na prvom koncertu u SKC-u njih troje su igrali i skakali po bini uz članove "Idola", a Papić je na ruskom recitovao deo pesme "Maljčiki". Papić se kao i mnogi drugi mladi umetnici tog vremena ugledao na Endija Vorhola, te nosio neprekidno sa sobom mali foto aparat i slikao. Bilo je to vreme pre mobilne telefonije, kada su ljudi koji su slikali žurke i pomodne događaje bili retkost. U to vreme nije bilo žute štampe, sem sporadičnih pokušaja kao što je bio Sarajevski "As". Zato je omladinska štampa u to vreme bila dobar poligon za plasman art fotografija iz noćnog života velegrada. "Omladinske novine", "Student", "Vidici" u Beogradu, kasnije "Polet" u Zagrebu, bili su plodno tlo za umetnike poput Papića.
Glavni urednik osamdesetih godina časopisa “Vidici” filozof Aleksandar Petrović u svom eseju “Diktatura dečaka” opisao je veoma precizno ulogu Dragana Papića u stvaranju eks Ju “Novog talasa”. Papićev pop larpurlatizam zapravo mnogi u ovoj zemlji nikada nisu razumeli ili su ga razumeli pogrešno. Radilo se o vrhunskom umetniku. Čoveku koji je sve čega se latio pretvarao u modernu umetnost, od ranih radova grupe Idoli do Publikumovog kalendara.
On je jedan od osnivača muzeja tehnike, a svoj privatni stan pretvorio je u svojevrstan muzej erotskog kiča. Bio sam više puta kod njega u stanu, a on mi je kao kustos objašnjavao “instalacije”, na primer Labud siluje Mini Maus pod snopom reflektora.
Dan i noć je ponovo i ponovo vreteo moj album “Tropikalizam”, želeći da bude deo našeg art pokreta. Na koncertu “Đure i mornara” u Busu kada smo čitali manifest, doneo mi je na poklon fotografiju plastične palme, a njegovi prijatelji slikar Peđa Nešković i Miladin Jeličić Jela, poklonili su mi original havajsku košulju. Papić koji je bio fotograf zvezda, vezuje uz beogradski novi talas, kao što se Vorhol vezuje za njujorški andergraund šezdesetih, Almodovar za madridsku Movidu ili Malkolm Muharem za Novi primitivizam.
Zanimljiva je bila promocija Publikumovog šestog tradicionalnog kalendara nove umetnosti i savremenog života za 1998. godinu. Kalendar je pod nazivom IDIOT, bio Papićev rad. U kalendaru se nalazio izbor Papćevih fotki napravljenih pomoću raznih IDIOT foto aparata, aparata koji su svoje ime dobili zahvaljujći tome što su toliko jednostavni za rukovanje da bi i idiot mogao sa njima da slika. No, blistavi um Dragana Papića, ne bi samo zbog te dosetke napravio dotično umetničko delo. Njegova perfidna artificijelnost otkrivala se tek kasnije.
Budući da su mnogobrojni pomodni i drugi ljudi iz ovog grada uvek rado odlazili na Publikumove žurke povodom promocije kataloga, mnogi su pohrlili na hepening koji se dešavao u postrevolucionarnom muzeju 25.maj na Dedinju. Međutim, mnogi od slavnih posetilaca bili su uslikani na toj žurci Papćevom idiotskom kamerom, i njihove slike osvanule su u našoj štampi zajedno sa imenom, prezimenom i umetničkim sloganom IDIOT. Tako je veliki majstor fotografije Papić, Heseovski Magistar Ludi, napravio od mnogih javnih ličnosti idiote, a da se niko nije naljutio. Kao što u bajci opsenar i vešt ubeđivač može nagog Cara ubediti da nije go, tako je Papić učinio da kulturni establišment sa najvećim guštom ponese trendi etiketu IDIOT.
Bio je to autorov specifični smisao za humor koji je najbolje opisan u uvodnom tekstu kalendara gde Papić kaže: "napravio sam stotine hiljada fotografija, a pri tom milion bacio".
