Ruska ekonomija pokazuje neočekivanu otpornost uprkos višegodišnjim sankcijama i ratnim troškovima
Rusija uspešno zaobilazi sankcije preusmeravanjem trgovine prema Kini, Indiji i drugim državama
Uprkos višegodišnjim sankcijama i ogromnim ratnim troškovima, ruska ekonomija pokazuje neočekivanu otpornost i nastavlja da funkcioniše, demantujući brojne prognoze o skorom kolapsu. Nakon četiri godine rata, sve veći broj stručnjaka iz renomiranih instituta priznaje da se ruska privreda ne urušava onako brzo kako je Zapad predviđao. Iako novi izveštaj "Kiel" instituta za svetsku ekonomiju upozorava na "strukturnu iscrpljenost", realnost na terenu otkriva znatno kompleksniju i drugačiju sliku.
Zaobilaženje sankcija: Kako je sprečena katastrofa?
Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, Rusija je izuzetno uspešno pronalazila rupe u sankcijama, preusmeravajući svoju trgovinu ka Kini, Indiji i drugim zemljama. Paralelno s tim, država je trošila ogromne rezerve na vojsku, infrastrukturne projekte i socijalna davanja, održavajući tako ekonomski sistem u životu.
Rezultati ovakve strategije su primetni: u periodu od 2022. do 2025. godine, BDP po glavi stanovnika porastao je za 12 odsto. Iako je ovaj rast skroman u poređenju sa azijskim gigantima poput Kine ili Indije, on je svetlosnim godinama daleko od ekonomske katastrofe koju su mnogi na Zapadu najavljivali. Pored toga, alternativni pokazatelji "Goldman Sachsa" ukazuju na spor, ali ipak pozitivan privredni rast, dok podaci ruske banke VEB govore o ubrzanju ekonomske aktivnosti tokom marta i aprila tekuće godine, delom zahvaljujući višim cenama nafte na globalnom tržištu.
Paradoks potrošnje: Krijumčareni "Lamborginiji" i visoke plate
Iako je opšte potrošačko poverenje u padu u odnosu na rekordne nivoe, tržište rada beleži ekstremno nisku stopu nezaposlenosti od svega oko 2 odsto. Pored toga, inflacija je prepolovljena u poređenju sa svojim vrhuncem, a realne zarade građana su trenutno za čak 25 odsto više u odnosu na pre-kriznu 2019. godinu.
Neke kompanije beleže izvanredne poslovne rezultate – ruski avio-prevoznik "Aeroflot" je u prvih pet meseci 2026. godine prevezao putnike na rekordnoj udaljenosti. Posebno je interesantan podatak da segment luksuza bukvalno cveta; prodaja prokrijumčarenih "Lamborginija" i drugih prestižnih automobila skočila je za neverovatnih 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Zanimljiv je i podatak da je nedavno povećanje PDV-a sa 20 na 22 odsto podstaklo masovnu kupovinu krajem 2025. godine, što je dodatno (iako veštački) podiglo brojke o potrošnji u tom kvartalu.
Vojna industrija kao glavni motor
Glavni motor koji gura ruski privredni rast i dalje su ogromni vojni izdaci, koji sada dostižu između 7 i 8 odsto BDP-a. Ekonomski analitičari ističu da ovo povećanje od 3 do 4 procentna poena u odnosu na predratni nivo jeste stvorilo pritisak na radnu snagu i državni budžet, ali je istovremeno sasvim dovoljno da održi ekonomiju u životu i spreči njen potpuni slom.
Da bi finansirala ovaj rastući deficit, Rusija može da se osloni na nekoliko mehanizama: povećanje poreza, dalje crpljenje državnih rezervi ili zaduživanje na domaćem tržištu. Kao krajnja, mada izuzetno rizična mera za državu, pominje se čak i moguća konfiskacija depozita građana.
Dok pojedini stručnjaci, poput Čarlsa Hekera iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe, smatraju da Rusija "verovatno već ulazi u recesiju", a Najdžel Guld-Dejvis upozorava na dolazeću krizu, prognoze ipak kažu da Rusija ove godine može da očekuje rast BDP-a od oko 1 odsto, što je nivo uporediv sa Francuskom ili Kanadom. Analitičari zaključuju da bi strože sankcije i eventualni pad cena nafte mogli usporiti ovaj trend, ali da su za ozbiljan kolaps ruskog ratnog gospodarstva potrebne mnogo radikalnije mere.
