Zemlje bogate naftom drže najniže cene zbog državnih subvencija, dok je u Hongkongu benzin najskuplji na svetu
Glavni faktori cena su državni porezi, akcize i energetske politike koje imaju značajan uticaj na krajnju cenu za vozače
Cene goriva na globalnom nivou beleže toliko drastične i neverovatne razlike da su one gotovo nezamislive za vozače koji su navikli na standardne cenovnike na evropskim pumpama. Iako se sirova nafta na svetskim berzama prodaje i trguje po gotovo identičnim ceni za sve, konačna cifra na fiskalnom računu na benzinskim stanicama drastično varira od države do države.
Detaljna i obimna analiza, urađena na osnovu najsvežijih i precizno centralizovanih podataka specijalizovane platforme Global Petrol Prices, otkriva zaprepašćujući podatak: razlika između najjeftinijeg i najskupljeg litra benzina na planeti iznosi više od 100 puta.
Kada se podvuče crta na svetskom nivou, prosečna globalna cena za litar standardnog benzina iznosi oko 1,50 američkih dolara (što je približno 160 dinara). Međutim, iza ove varljive i matematičke srednje vrednosti krije se duboko podeljena ekonomska realnost, uslovljena agresivnim državnim intervencijama, specifičnim poreskim politikama i, naravno, sopstvenim prirodnim resursima.
Pun rezervoar za cenu jedne kafe ili flašice vode
Vrh najnižih cena na svetu drže države izuzetno bogate nalazištima nafte, koje primenjuju izuzetno agresivne i radikalne politike subvencionisanja domaćeg tržišta. U ovim delovima sveta, gorivo se ne posmatra kao luksuz ili privredna roba, već kao osnovna javna komunalna usluga, dok državni budžeti pokrivaju enormnu razliku u stvarnoj ceni.
- Libija je apsolutni svetski šampion po najnižoj ceni goriva. Litar benzina tamo košta neverovatnih 0,023 dolara (što je svega 2,5 dinara!). Prosečan vozač u Libiji može da napuni rezervoar od 50 litara za manje od 160 dinara!
- Iran zauzima drugo mesto sa cenom od oko 0,029 dolara po litru (oko 3,1 dinar).
- Venecuela je treća na listi, gde litar benzina staje oko 0,035 dolara (oko 3,7 dinara).
U ovim zemljama došli smo do apsurdne situacije - litar benzina je ubedljivo jeftiniji od flašice obične vode za piće od pola litra!
Među ostalim državama u kojima je gorivo ekstremno pristupačno nalaze se i:
- Angola (oko 0,32 dolara po litru),
- Kuvajt (oko 0,34 dolara po litru),
- Alžir (oko 0,35 dolara po litru).
Međutim, svetski ekonomisti upozoravaju da ove smešno niske cene stvaraju enorman pritisak na nacionalne budžete i direktno podstiču masovni prekogranični šverc goriva.
Hongkong na tronu skupoće
Na potpuno drugom kraju ove globalne tabele nalaze se izuzetno gusto naseljena područja, koja u potpunosti zavise od uvoza nafte i primenjuju rigorozne i drastične fiskalne namete.
Hongkong je već godinama neprikosnoveni lider i najskuplje mesto na planeti za sve vlasnike automobila. U ovoj azijskoj metropoli litar benzina dostigao je astronomskih 3,71 dolar (odnosno preko 400 dinara za samo jedan litar!).
Da bi prosečan vozač u Hongkongu napunio porodični automobil srednje klase, iz džepa mora da izdvoji preko 185 dolara (oko 20.000 dinara za samo jedno sipanje!).
Nakon Hongkonga, evropske zemlje dominiraju listom najskupljih:
- Island - gde litar benzina prelazi 2,39 dolara,
- Danska i Holandija - gde se prosečne cene kreću između 2,21 i 2,25 dolara po litru,
- Cene preko 2 dolara po litru redovno plaćaju i vozači u Švajcarskoj, Lihtenštajnu, Izraelu, Singapuru i Albaniji.
Zašto su razlike toliko drastične kad je sirova nafta ista?
Ogromna razlika na pumpama ne nastaje u procesu eksploatacije ili prerade sirove nafte, već je direktna posledica državnih akciza, poreza, subvencija i energetske politike svake pojedinačne vlasti.
- Subvencionisana tržišta (Libija, Iran): Država pokriva troškove da bi održala socijalni mir i nizak životni standard stanovništva.
- Visokooporezovana tržišta (Evropa): U razvijenim evropskim zemljama, porezi i akcize čine i do 50% ukupne cene svakog kupljenog litra goriva.
Stručnjaci objašnjavaju da države primenjuju visoke namete sa dva jasna cilja: punjenje državnog budžeta i odvraćanje građana od prekomerne upotrebe automobila koji zagađuju životnu sredinu, uz podsticanje alternativnog i javnog prevoza.
U pojedinim državama regiona i Evrope, državna zahvatanja i nameti dostižu skoro 100% na osnovnu cenu, jer se na troškove prerade i distribucije dodaju fiksne akcize i porez na dodatu vrednost (PDV), pri čemu se u mnogim sistemima PDV obračunava i na samu akcizu, što predstavlja takozvano "oporezivanje poreza".
