Zakon prvi put institucionalno priznaje problem bolnih menstruacija i doprinosi rušenju društvenih tabua o ženskom zdravlju
Odsustvo u trajanju od dva dana odnosi se isključivo na žene sa teškim menstrualnim bolovima potvrđenih lekarskim nalazom, ne na sve žene
Crna Gora napravila je presedan u Evropi i postala druga država, posle Španije, koja je zakonom uredila pravo na plaćeno menstrualno odsustvo. Izmenama Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju ženama koje zbog određenih ginekoloških oboljenja, poput mioma i polipa, imaju izrazito bolne menstruacije biće omogućeno da dva dana odsustvuju sa posla uz naknadu zarade.
Reč je o meri koja se ne odnosi na sve žene koje imaju bolove tokom trajanja menstruacije, već isključivo na one sa potvrđenim dijagnozama, a njen cilj je da zdravstveni problem koji mnogima otežava svakodnevno funkcionisanje prvi put dobije institucionalno priznanje. O tome koliko je ovakav zakon važan, šta može da promeni u položaju žena i da li bi Srbija trebalo da razmotri slično rešenje, za Blic TV govorila je spisateljica i kulturološkinja Minja Marđonović, koja smatra da menstrualno odustvo nije značajno samo zbog prava zaposlenih, već i zato što otvara prostor za javni razgovor o temi koja je decenijama bila tabu.
"Zakon prepoznaje žensku stvarnost i otvara važnu društvenu raspravu"
Marđonović smatra da značaj novog zakona donetog u Crnoj Gori prevazilazi samo pitanje odsustva sa posla, jer prvi put institucionalno priznaje problem sa kojim se suočava deo žena.
- Pre svega mislim da je važno da se i filološki, samim tim i kulturološki oslobađamo i da mi najzad govorimo o menstruaciji, o menstrualnom ciklusu i da polako, ali sigurno ovaj zakon može da bude dobar poziv da izađemo iz tog tabuiziranja najpre ženskog tela i svega onoga što žensko telo sa sobom nosi. Ono što je važno jeste da ovaj zakon prepoznaje žensku stvarnost i da zaista ima mnogo žena koje imaju izuzetno bolne menstrualne cikluse i da samim tim ne mogu ni biti produktivne i na radu.
Istakla je da će najveći izazov biti primena propisa, ali da je važno što država prvi put sistemski prepoznaje ovaj problem.
- Sada, ono što se postavlja kao jedno od glavnih pitanja jeste implementacija i sama primena zakona, što uvek jeste pitanje - šta će biti sa njegovom primenom. Mislim da je važno da sistemski, politički, zakon upravo prepoznaje tu žensku stvarnost i da može da otvori prostor pre svega za jednu društveno-političku debatu. Šta je to sve što čini ženski telesni integritet, a mi neretko jesmo kao društvo i kao sistem slepi. Tako da ovaj zakon zaista jeste u tim političkim domenima važan.
"Menstrualno odsustvo znači da više ne ćutimo o toj temi"
Govoreći o značaju samog naziva zakona, Marđonović je ocenila da on doprinosi rušenju društvenih tabua.
- Kada govorimo o rodno senzitivnom jeziku, on jeste važan zato što postoje reči koje tačno određuju ženske profesije i ženske pozicije u društvu, pa i u ovom pogledu zakona, kada kažemo menstrualno odsustvo, mi onda jasno aludiramo da postoji menstrualno prisustvo u životu žena i da to nije više ono nešto tamo, prljavo, nedodirljivo i "ćuti, nemoj o tome da govorimo", nego da sada imamo zakon koji stoji iza te ženske stvarnosti.
Da li bi Srbija trebalo da uvede isto rešenje?
Na pitanje da li bi Srbija trebalo da se ugleda na Crnu Goru, sagovornica smatra da bi takva inicijativa trebalo da se nađe pred narodnim poslanicima.
- To je ono na čemu moramo svi zajedničkim snagama moramo da radimo, da vršimo agitaciju i da lobiramo, da se taj zakon nađe u Skupštini. Empirijski mi je logično da naročito žene koje sede u Narodnoj skupštini Srbije bi same morale, kao što je slučaj u crnogorskom parlamentu, da promisle i da iz svoje najličnije perspektive zahvate i šire perspektive života i tela žena širom Srbije.
Posebno je istakla način na koji je zakon usvojen u Crnoj Gori.
- Ono što moram da pohvalim u crnogorskom parlamentu, jeste da upravo bez obzira na stranačke politike i ideološke razlike, žene su se udružile i važnost ove političke zakonodavne inicijative prepoznale su zapravo sve poslanice u parlamentu. To je ono o čemu ja stalno govorim, da ta solidarnost našeg iskustva jeste neizbežna i vrlo izvesna i da jedino što možemo i moramo je upravo da se na ovakav način udružujemo i da sve te razlike koje su sasvim u redu i sasvim legitimne, opet u ovakvim situacijama ostavimo po strani i probamo da ženama što je moguće više olakšamo život.
"Nije na građanima da brinu o zloupotrebama, već na institucijama"
Komentarišući primedbe dela javnosti da bi pravo na menstrualno odsustvo moglo da bude zloupotrebljeno, Marđonović kaže da to ne bi smelo da bude razlog da se osporava samo pravo.
- Nijedan zakon ne postoji i ne primenjuje se kao sam u tom korpusu zakona. Kada je ovaj zakon u pitanju, sada će morati da rade zakoni zabrane diskriminacije, tako da to mora da bude u jednom zakonodavnom jedinstvu implementacije. Svuda gde ima upotrebe, ima i zloupotrebe, ali nije na onome ko je dobio pravo da o tome razmišlja, nego na onome koji ima odgovornost i čija je nadležnost da pravo čuva i vladavinu prava. Tako da mislim da nema potrebe da sada o tome razmišljamo, nego da vidimo kako će biti u tim prvim slučajevima kada će se žene javiti i zaista početi da ostvaruju svoje pravo. Uvek moramo navijati za pravo na nešto, a onda uz ostale zakone to pravo životom i upravo svim legitimnim i legalnim sredstvima braniti - zaključila je Marđonović za Blic TV.
