50 dolara po barelu: Trampov magični broj za Venecuelu
Trampova politika nižih cena nafte u suprotnosti je s interesima američkih naftnih kompanija
Analitičari predviđaju pad cena tokom leta, dok trenutna cena sirove nafte iznosi oko 59 dolara po barelu
Komentara 2
Slušaj vest
0:00/
0:00
Predsednik SAD Donald Trump odredio je cenu od 50 dolara po barelu kao ključni cilj u američkom angažmanu u Venecueli. Prema navodima američkih medija, ta cifra postaje centralna tačka politike Vašingtona prema venecuelanskoj nafti, u okviru intervencije kojoj se za sada ne nazire kraj.
Sjedinjene Američke Države su već preuzele kontrolu nad prodajom venecuelanske nafte i omogućile preusmeravanje jednomesečnih zaliha, uz poruku da će američke naftne kompanije pomoći u obnovi posrnule ekonomije te zemlje.
Blic preporučuje
Suprotni interesi Bele kuće i naftne industrije
Trampovo insistiranje na nižim cenama nafte ide direktno protiv interesa američkih naftnih kompanija, koje se suočavaju sa padom profita i pritiskom da zadrže visoke dividende za akcionare.
Prema podacima Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu, sektor nafte i gasa u SAD već beleži gubitak radnih mesta, iako je dnevna proizvodnja na rekordnom nivou. Tokom prošle godine, kompanije ExxonMobil, Chevron i ConocoPhillips najavile su značajna smanjenja broja zaposlenih.
Cena goriva niža, ali po koju cenu za kompanije
Profesor energetike na Univerzitetu u Njujorku New York University, Kerolin Kisan, ocenila je da Tramp promoviše staru energetsku naraciju prema kojoj će nafta od 50 dolara po barelu dovesti do nižih cena goriva.
Međutim, ona upozorava da takva politika ima direktne posledice po energetske kompanije, jer one neće povećavati proizvodnju ukoliko posluju sa gubicima, piše Quartz.
Tržište očekuje pad cene tokom leta
Analitičari procenjuju da bi cena nafte tokom leta mogla da se spusti na nivo od 50 dolara po barelu. Nakon smene vlasti u Venecueli i odlaska Nicolás Maduro, trgovina naftom nije doživela veće potrese.
Venecuelanska nafta čini oko jedan odsto globalnog tržišta, što je ograničilo veće cenovne oscilacije. U petak se nafta trgovala po ceni od 59 dolara po barelu, što predstavlja rast od tri odsto u odnosu na početak sedmice.
Najveći deo tog rasta povezuje se sa strahovima od poremećaja snabdevanja zbog antivladinih protesta u Iranu.
Naftni sektor već pod pritiskom
Još na početku godine rukovodioci naftnih kompanija izrazili su zabrinutost zbog uticaja nižih cena na poslovanje. U istraživanju Federalnih rezervi Dalasa, objavljenom krajem decembra, jedan anonimni direktor naveo je da pad cena čini veliki broj bušotina neisplativim.
Prema procenama američke Uprave za energetiku, cena rentabilnosti za proizvođače sirove nafte kreće se između 62 i 64 dolara po barelu. Niže cene mogle bi da dovedu do smanjenja proizvodnje, kako u SAD, tako i među proizvođačima na Bliskom istoku.
Tenzični odnosi sa čelnicima naftnih kompanija
Kerolin Kisan ocenila je da je Tramp u raskoraku sa izvršnim direktorima najvećih energetskih kompanija, navodeći da takve izjave nisu u skladu sa njihovim poslovnim modelima, niti sa željom kompanija da ulažu u politički i ekonomski nestabilne zemlje.
Najava ulaganja od najmanje 100 milijardi dolara
Tramp se krajem prošle sedmice sastao sa direktorima najvećih zapadnih multinacionalnih kompanija. Među američkim učesnicima sastanka bili su predstavnici kompanija Chevron, ExxonMobil, ConocoPhillips, Continental Resources, Halliburton i Marathon Petroleum.
Predsednik SAD je potom saopštio da su se naftne kompanije obavezale da će u Venecuelu investirati najmanje 100 milijardi dolara.