Nafta iz Venecuele ide u SAD! Hoće li nam gorivo sada pojeftiniti? Lukić: Oko ovoga se vode današnje bitke

Nafta je u višku, tražnja slabi

Profesor Lukić navodi da „nafte ima na terenu, ima je više nego što treba“, dok globalna tražnja „malaksava i pada“. Kao ključan razlog ističe usporavanje privrednih aktivnosti i slabiji rast ekonomija, posebno u Evropi koja je veliki potrošač energije, ali već godinama ne uspeva da ostvari snažan privredni rast. Azija, prema njegovim rečima, delimično nadoknađuje taj pad, ali ukupna slika pokazuje da potrošnja ne raste dovoljno brzo.

Cena nafte oko 60 dolara, pad oko 18 odsto tokom godine

Lukić kaže da kretanje cene nafte „nije baš povoljno“ i da proizvođači, uključujući zemlje OPEC-a i OPEC+, računaju da je raspon od 70 do 80 dolara po barelu nivo koji im obezbeđuje stabilno funkcionisanje i prihode. Međutim, trenutni nivo je „negde oko 60 dolara“, uz ocenjeni pad cene od oko 18 odsto od početka do kraja godine i tendenciju daljeg pada. Takođe navodi da se deo nafte kojom se trguje prodaje ispod 60 dolara, a kao primer pominje venecuelansku tešku naftu koja se, zbog viših troškova prerade, trguje oko 55 dolara, što je niže u odnosu na laku naftu.

Investicije zavise od projekcija, ne od trenutne cene

Govoreći o investicionoj logici naftnih kompanija, Lukić navodi primer Chevrona i objašnjava da bi velike investicije u Venecueli imale ekonomsku logiku tek ako bi projekcije pokazale cenu nafte „na 70 plus nivou“. Ako cena nastavi da pada ka 50 dolara, ocenjuje da ne postoji ekonomski motiv za ulazak u velike investicione cikluse. U takvom scenariju, investicije bi, prema njegovim rečima, mogle ostati na čekanju do trenutka kada tražnja ponovo poraste.

Tranzicija ka obnovljivim izvorima smanjuje tražnju za naftom

Profesor ističe da će energija iz nafte, odnosno naftni derivati, „verovatno ostati“ prisutni još dugo i da se neće lako „izbaciti“. Ipak, naglašava da tehnologije u transportu idu ka tome da električna energija bude značajnija nego danas, što automatski znači manju tražnju za naftom.

Kao važan signal iz autoindustrije pominje trend u kome su se najbolje pozicionirali proizvođači koji su se fokusirali na hibride, jer kombinuju manju bateriju i klasično gorivo, uz ukupno manju potrošnju.

Nafta je i dalje strateški resurs, ali svet se bori i za kritične minerale

Lukić podvlači da se uvek, kada se svede bilans, vidi koji su kritični resursi neophodni za funkcionisanje ekonomije, a „u ovom trenutku nafta je jedan od tih resursa“.

Paralelno, kaže da su kritični minerali ključni za nove tehnologije i da se u svetu vodi bitka oko njih, od Afrike do Evrope.

Saudijska Arabija i Rusija dominiraju, ali ponuda je ojačala

U delu razgovora o globalnim odnosima, Lukić navodi da Saudijska Arabija i Rusija od 2016. godine tesno sarađuju u okviru naftne proizvodnje i zajedno imaju veliki uticaj na svetsku ponudu. Kao orijentire pominje Saudijsku Arabiju sa oko 10,1 milion barela dnevno i Rusiju oko 9,5 miliona.

Istovremeno ukazuje da je SAD, kroz rast proizvodnje iz uljnih škriljaca, u poslednjih deset godina snažno povećala proizvodnju, što je, uz rast proizvodnje u drugim zemljama poput Gvajane koja ide ka milion barela dnevno, doprinelo jačanju ponude i stvaranju pritiska na tržištu.

Venecuela ima najveće rezerve, ali proizvodnja je daleko ispod nekadašnjeg nivoa

Lukić navodi da je Venecuela u najboljim vremenima proizvodila oko 3,2 do 3,3 miliona barela dnevno, ali da je proizvodnja pala ispod milion. Saudijska Arabija, prema njegovim rečima, u maksimumu dostiže 12 miliona, dok je sada limitirana na oko 10,1 milion.

Kao posebnu razliku navodi da Saudijska Arabija često ograničava proizvodnju kako bi uticala na cenu, dok druge članice OPEC-a to uglavnom ne rade.

Ističe i da Venecuela, posmatrano po rezervama od oko 303 do 304 milijarde barela, ima najveće rezerve na svetu i potencijal da poveća proizvodnju iznad 3,2 miliona barela dnevno.

IEA procena viška nafte i rizik od prepunih skladišta

U razgovoru se pominje procena Međunarodne agencije za energiju da bi globalni višak nafte mogao da bude oko 3,8 miliona barela dnevno u ovoj godini. Lukić objašnjava da se globalna dnevna potrošnja kreće oko 104 do 105 miliona barela i da višak od 3 do 3,5 odsto predstavlja problem jer mora negde da se plasira i skladišti.

Foto: Matias Delacroix / Tanjug/AP

Ako se višak akumulira svakog dana, upozorava da se brzo dolazi do situacije u kojoj su rezervoari i rezerve puni, što je i ekološki i praktično problematično.

Chevron u Venecueli, licenca i uvoz teške nafte

Profesor Lukić navodi da je Chevron prisutan u Venecueli dugo i da, prema njegovim rečima iz razgovora, kompanija trenutno ima licencu da uvozi tešku naftu iz Venecuele u SAD u količinama od oko 200.000 barela dnevno.

U delu o rafinerijama objašnjava da su američke rafinerije u području Meksičkog zaliva tehnološki prilagođene preradi teške nafte i da su im takve sirovine potrebne, jer se iz teške nafte dobijaju ključni proizvodi poput dizela, kerozina i asfalta. Poslovni model je, prema njegovom opisu, da se uvozi jeftinija teška nafta, prerađuje u modernim rafinerijama i zatim prodaju skuplji finalni proizvodi.

Sumirajući tržišne odnose, Lukić poručuje da, zbog viška ponude i slabije tražnje, ne vidi prostor za dramatičan rast cena goriva. Istovremeno naglašava da će naftni derivati ostati deo energetskog miksa još dugo, ali da tehnološke promene i prelazak ka obnovljivim izvorima i elektrifikaciji dugoročno guraju tražnju za naftom naniže.