ZAMENA ZA RUSKI GAS? Srbija postaje "kapija Balkana"! Planira se uvoz milijardu kubika iz Azerbejdžana: Evo od čega će ubuduće zavisiti cena grejanja (VIDEO)

Na Dan državnosti, 15. februara, predsednik Aleksandar Vučić ugostio je predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, a poseta je otvorila prostor za nove sporazume u energetici, uključujući i mogućnost izgradnje gasne elektrane u okolini Niša. Vučić je susret prethodno najavio kao "veoma važan za Srbiju", uz poruku da Beograd i Baku već neko vreme razvijaju zajedničke energetske projekte.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tom prilikom da će se u okolini Niša zajedno sa Azerbejdžanom graditi gasna elektrana i da veruje da ona može da se otvori 2029. godine.

Ipak, iza protokola i najava stoji ključno pitanje: šta je Azerbejdžan Srbiji, a šta je Srbija Azerbejdžanu? Kako objašnjava Vladan Alimpijević, novinar NIN-a, Azerbejdžan je za Srbiju šansa za gasnu diversifikaciju, dok se Beograd u Bakuu sve češće vidi kao "kapija Balkana", a time i Evrope. Odnosi dve zemlje već neko vreme su u fazi uspona, a energetika postaje njihova centralna politička i ekonomska veza.

- 15, 16 godina se ozbiljno razvijaju odnosi Azerbejdžana i Srbije i za to je postojao jedan politički okvir. A to je da su i jedna i druga zemlja imale problem sa svojom granicom - počeo je Alimpijević.

Geopolitički značaj Azerbejdžana raste

Danas, ocenjuje Alimpijević, Azerbejdžan je problem rešio vojno, ali šira regionalna pitanja i dalje ostaju otvorena. Istovremeno, on naglašava da je Azerbejdžan država čiji geopolitički značaj raste: nalazi se na raskrsnici interesa Turske, Rusije i Irana, i predstavlja ključnu kapiju ka Aziji.

Region Kavkaza često se poredi sa Balkanom, ali kada je reč o gasu, Azerbejdžan je u znatno povoljnijoj poziciji - on je izvoznik, dok je Srbija decenijama zavisila od ruskog snabdevanja. Upravo zato energetska saradnja postaje ključna tačka povezivanja dve zemlje. Srbija trenutno uvozi oko 400 miliona kubnih metara azerbejdžanskog gasa, a plan je da ta količina poraste na milijardu, čime bi se napravio važan korak ka diversifikaciji. Ipak, za razliku od ruskih aranžmana, cena će ubuduće više zavisiti od tržišta i biće podložna fluktuacijama.

"Azerbejdžan je Srbiji izvor gasa i nafte"

Alimpijević je objasnio da je ruski gas bio dominantan u Evropi sve do početka rata u Ukrajini, pri čemu je pad ruskog uticaja započeo još nakon aneksije Krima 2014. godine. Danas je, kako navodi, najveći snabdevač evropskog tržišta Norveška sa oko 35 odsto ukupnih potreba, dok su ruske isporuke svedene na oko 10 procenata. U međuvremenu je i Azerbejdžan dostigao približno isti udeo, što govori o rastu njegovog energetskog značaja.

- Šta je Srbiji Azerbejdžan? Pa, on je izvor gasa, izvor nafte, ono što nama treba. Mi nemamo, naša proizvodnja tamo po Vojvodini je relativno zenemarljiva. To je malo koliko mi možemo da proizvedemo, to je iscrpljeno, kao i nafta uostalom, u ovoj čarobnoj prodaji NIS-a. Tako da smo mi upućeni na kupovinu energenata. Neke stvari mogu da reše u dalekoj budućnosti nuklearke. Te modularne nuklearke u kojima se priča i koje će verovatno morati da naprave na teritoriji Srbije, ali to je na dugom štapu - pet, deset, petnaest godina. Ali neke stvari neće moći struje da reši. Neće moći samo struje. Gas će biti neophodan za toplane, za industriju, za građanstvo, tamo gde ne ide struja, a naravno od gasa može da se proizvodi i struja - kaže Alimpijević.

Alimpijević objašnjava da je Srbija praktično prinuđena da diversifikuje energetsku zavisnost od Rusije, a da se Azerbejdžan nameće kao najrealniji izbor, jer već ima razvijene gasne veze sa Evropom. Azerbejdžan već izvozi u 17 zemalja, od kojih je deset u Evropi, uključujući Bugarsku, Rumuniju, Grčku i Italiju, pa zato, prema njegovoj oceni, EU nema razlog da zamera Srbiji saradnju sa Bakuom. Naprotiv, Evropska unija Azerbejdžan vidi kao ključnog partnera u gasnoj diversifikaciji.

Šta Srbija može da ponudi Azerbejdžanu

Na pitanje šta Srbija može da ponudi Azerbejdžanu, Alimpijević kaže da Beograd za Baku predstavlja pre svega regionalnu tačku oslonca - politički i poslovni most ka Balkanu i delu Evrope. Najavljena direktna avio-linija između Beograda i Bakua od maja dodatno bi mogla da ojača i turističke i poslovne veze. Kako ocenjuje, Azerbejdžan je već sada atraktivna destinacija, posebno gastronomski, ali i zbog unapređenih uslova na obali Kaspijskog mora, dok će stvarni domet nove linije pokazati da li će preovladati turizam ili biznis.

- Mi sada imamo veliki dizbalans, već sada, a tek se spremamo da uvozimo od njih. Mi njima nudimo - nešto malo hrane, nešto malo mašinske i elektronske opreme, ali najvažnije što Srbija sada izvozi je ono što su proizvodi naše namenske industrije. Znači, vojna saradnja. I ta vojna saradnja nije samo u prodaji našeg naoružanja ili proizvoda municije, svega što možemo da izvezemo tamo, nego je ona i na više nivoa. Povremeno imamo nekakvu vojnu saradnju u kojoj imamo obostranu korist, verovatno, ali koja nas dovodi u vrlo neprijatnu situaciju sa drugom zemljom koju smatramo takođe prijateljskim, a to je i Jermenija - rekao je Alimpijević.

"Azerbejdžanski gas neće zameniti one količine koje smo dobili iz Rusije"

Kada je u pitanju energetika, Alimpijević ističe da Azerbejdžan nije među najvećim svetskim proizvođačima gasa i da zbog ograničenih rezervi ne može da bude zamena za Rusiju u količinama koje su Srbiji potrebne.

- Azerbejdžan nije prva liga proizvođača. Znači, on nije Venezuela koja ne proizvodi, ali nije Rusija, nije Iran, nije Saudijska Arabija, nije Katar, manje ima rezervi, manje može da proizvede. Znači, priroda ga ogrančava. Tako da mi nećemo moći da računamo da će u nekakvom, ne doglednom, nego ikada vremenu, azerbejdžanski pre svega gas zameniti one količine koje smo dobili iz Rusije. Diversifikacija će značiti da ćemo morati još na nekoj strani, da ćemo morati još negde da potražimo te energente. I, verovatno, kao što sam rekao - da razmišljamo o nuklearnim elektranama - zaključio je Alimpijević.