Srbija se suočava sa nedostatkom nastavnika prirodnih nauka zbog male zainteresovanosti za nastavničke smerove i niskih plata
Postoji jaz između potreba tržišta rada i obrazovnog sistema, što utiče na privredni razvoj
Dok pojedini fakulteti beleže rekordno interesovanje budućih studenata, nastavnički smerovi, posebno iz prirodnih nauka, iz godine u godinu ostaju bez dovoljno kandidata. Istovremeno, tržište rada sve više oseća nedostatak stručnog kadra, a poslodavci upozoravaju da se jaz između potreba privrede i obrazovnog sistema produbljuje. Sagovornici "Blic dana", profesorka fizike Maja Dabić i Miloš Turinski iz "Infostuda", upozoravaju da pitanje izbora profesije odavno nije samo tema obrazovanja, već i jedno od ključnih ekonomskih pitanja za budući razvoj Srbije.
Plate, uslovi rada, mogućnosti napredovanja i očekivanja novih generacija značajno su promenili kriterijume po kojima mladi danas biraju zanimanje.
Privreda i obrazovanje više nisu usklađeni
Jedan od najvećih izazova danas nije samo koje fakultete mladi žele da upišu, već da li obrazovni sistem školuje kadrove koji su privredi zaista potrebni. Miloš Turinski upozorava da se već godinama stvara jaz između potreba tržišta rada i obrazovanja.
- Moramo da imamo sklad između potrebe privrede i onoga što će sistem obrazovanja da izbaci, zato što mora da se vidi tačno koji kadrovi su nam potrebni da bi privreda normalno funkcionisala.
Turinski ukazuje da interesovanje za pojedine fakultete prati potrebe tržišta rada. Kao primer navodi Ekonomski i Pravni fakultet, kod kojih se poslednjih dvadesetak godina smenjuju periodi velike i male zainteresovanosti. Kada tržište proceni da određenih kadrova ima dovoljno, opada i interesovanje za upis.
Međutim, kako tih stručnjaka vremenom ponestane, raste potražnja poslodavaca, pa se povećava i broj budućih studenata. Tako je, kaže, Ekonomski fakultet pre samo dve ili tri godine imao manje prijavljenih kandidata od upisnih kvota, dok je danas ponovo među traženijim izborima. Kao ilustraciju navodi i podatak da se pre dve godine zanimanje pripravnika našlo na listi deficitarnih, iako se godinama smatralo da na tržištu ima dovoljno diplomiranih pravnika. Zbog toga smatra da obrazovni sistem mora mnogo bolje da prati potrebe privrede i planira koliko je kadrova potrebno kako bi odgovorio zahtevima tržišta rada.
Nastavnička zanimanja postaju deficitarna, primorani da drže privatne časove
Najveći problem trenutno je nedostatak nastavnika prirodnih nauka. Broj prijavljenih na nastavničke smerove iz fizike, hemije i biologije je minimalan, dok veliki broj profesora u narednim godinama odlazi u penziju.
Profesorka fizike Maja Dabić smatra da je jedan od ključnih razloga finansijski.
- Zarada nije adekvatna uloženom trudu. Nastavnik koji tek počinje da radi ima oko 110.000 do 112.000 dinara, ali to je manje od republičkog proseka za jednu školovanu osobu koja je završila fakultet i kojoj se pruža prilika da negde drugde dobije mnogo više novca.
Dodaje da je gotovo nemoguće živeti samo od nastavničke plate.
Dodatni posao za mnoge nastavnike stoga nije izbor, već potreba. Profesorka fizike Maja Dabić kaže da gotovo svi njeni kolege drže privatne časove ili na neki drugi način dopunjuju kućni budžet, a isto radi i ona. Ipak, mogućnosti dodatne zarade razlikuju se od predmeta do predmeta.
Dok profesori matematike ili stranih jezika mogu da imaju časove tokom cele školske godine, potražnja za privatnim časovima fizike uglavnom raste samo uoči kontrolnih zadataka i ispita. Zbog toga, ističe, nije lako uskladiti redovan posao, dodatni rad i porodične obaveze, posebno za nastavnike koji imaju porodicu. Dodaje i da bi jedan od načina da se poveća interesovanje za fiziku bio da se ovaj predmet učenicima približi kroz primere iz svakodnevnog života i učini zanimljivijim.
Generacija Z bira posao drugačije
Za razliku od prethodnih generacija, mladi danas posao ne biraju isključivo prema visini zarade. Turinski kaže da oni traže sigurnost, ali i kvalitet života.
- Sad postoji ceo niz, odnosno set stvari koje mora da zadovolji mladog čoveka da bi mlad čovek odabrao vas kao poželjnog poslodavca, želeo da radi kod vas, a potom i da ostane. Plata sigurno jeste jedan od glavnih, ali morate da ispunite i ostale faktore. Jedan od glavnih faktora je transparentnost. Transparentnost u smislu otvorene komunikacije, da imaju mogućnost svom nadređenom da se obrate otvoreno, da ukažu na neki problem, da se čuje njihov glas, da ne budu neki samo zaposleni na papiru, koji će imati isplatu na kraju meseca, nego da se zaista nešto pitaju, da osete da imaju svrhu na tom svom radnom mestu.
Zbog toga najveće interesovanje i dalje vlada za IT, elektrotehniku, FON, medicinu i psihologiju, odnosno profesije koje nude više mogućnosti za razvoj karijere.
Diploma više nije garancija zaposlenja
Promene na tržištu rada znače da formalno obrazovanje više nije dovoljno.
- Diploma neće otvoriti vrata zaposlenja. Ono što će vam sigurno otvoriti vrata na tržištu rada jesu kompetencije koje budete sticali tokom svog života. Da li ste vi završili privatni ili državni fakultet, bitno je ono što nosite sa sobom od znanja i sa čim ćete izaći pred poslodavca, sa čim ćete se zaposliti i doprineti razvoju na tom vašem radnom mestu ili u samoj kompaniji.
Turinski ističe da će celoživotno učenje, dodatne obuke i prekvalifikacije postati sastavni deo gotovo svake karijere.
Ponuda i potražnja određuju koliko vredi zanimanje
Govoreći o platama, Turinski kaže da tržište rada funkcioniše po zakonima ponude i potražnje.
- Mi smo kao društvo krivi što smo doveli do toga da nemamo više kvalifikovane radnike... Koga nema, njega ćete da platite više. Sistem ponude i potražnje.
Govoreći o rastu zarada zanatlija, Miloš Turinski ocenjuje da je Srbija sama dovela do nedostatka kvalifikovanih radnika. Kako kaže, godinama se potcenjivao značaj zanatskih zanimanja, zbog čega su brojni stručni radnici odlazili u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada i većim primanjima.
Istovremeno, mladi su se podsticali da upisuju gimnazije i fakultete, dok su zanati predstavljani kao manje vredan izbor. Posledica takvog odnosa danas je ozbiljan manjak kvalifikovanih zanatlija, pa tržište, po zakonu ponude i potražnje, njihove usluge plaća znatno više. Turinski ističe da su te zarade zaslužene, ali upozorava da Srbija istovremeno nedovoljno vrednuje profesije od ključnog društvenog značaja, poput lekara i nastavnika.
Kako navodi, u razvijenim zemljama upravo su lekari i profesori među najplaćenijim zanimanjima, dok i zanatlije imaju dobre uslove za život. Zato zaključuje da problem nije u tome što su pojedini zanati dobro plaćeni, već što društvo ne vrednuje dovoljno one profesije koje bi trebalo da budu među najcenjenijima.
- Neće propasti društvo koje plaća puno frizere, nego će propasti društvo koje ne ceni one koje treba da ceni.
Ko će učiti buduće generacije?
Sagovornici smatraju da je upravo obrazovanje jedan od najboljih pokazatelja problema koji tek dolaze.
- Mene brine da neće imati ko da uči našu decu ako se nastavi ovakav trend. Jednocifren broj prijava na nastavničke smerove alarm je za sistem da počne strateški da razmišlja šta je potrebno uraditi - rekao je Turinski.
Profesorka Dabić poručuje mladima da pri izboru profesije ipak ne odustaju od onoga što vole.
- Nikada ne odustajte od svojih snova. Ja sam ove godine ispratila maturante i rekla sam: "Verujem da ćete upisati željeni fakultet". Ako ga slučajno ne upišete, ne razočaravajte se. Upisaćete sledeće godine, ali upišite ono što želite, jer to je jedna od najvažnijih stavki u životu, da se baviš poslom koji voliš jer ti toliko vremena provedeš na poslu da zaista je totalno bespredmetno ako obavljaš posao koji te guši i gde nisi zadovoljan. Tako da, eto odgovora zašto sam ja još uvek u prosveti iako je zarada mala - zaključila je Dabić.
