Slovenija je prva članica EU koja je uvela strogu racionalizaciju goriva
U Hrvatskoj su cene dizela i plavog dizela su drastično porasle
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku i napadi na iranska energetska postrojenja izazvali su pravi "zemljotres" na tržištu naftnih derivata širom Balkana. Dok se cene sirove nafte na svetskim berzama kreću i do 114 dolara po barelu, države u okruženju suočavaju se sa ozbiljnim poremećajima u snabdevanju, kilometarskim kolonama, pa čak i uvođenjem "restrikcija". U međuvremenu, Srbija je produžila mere kontrole cena i zabranu izvoza nafte kako bi se osigurala domaća potrošnja i izbegla kriza, što je urodilo plodom, tako da se na našim pumpama sve odvija bez ikakvih problema.
Slovenija: Prva zemlja EU koja je uvela racionalizaciju
Najteža situacija trenutno je u Sloveniji, koja je postala prva članica Evropske unije koja je uvela strogu racionalizaciju goriva. Na slovenačkim pumpama uvedeni su QR kodovi, kao i sistem "par-nepar" za registarske tablice.
Pojedine benzinske stanice, poput onih u mestu Ravne, ostale su potpuno bez zaliha već u podnevnim časovima jer su građani, ali i vozači iz susedne Austrije, ispraznili rezervoare pre najavljenog poskupljenja.
Cena dizela u Sloveniji skočila je za gotovo 17 centi, dostižući nivo od 1,696 evra po litru, što su vrednosti koje nisu viđene od vrhunca energetske krize 2022. godine.
Vlada je naložila vojsci da pomogne u snabdevanju, posebno u poljoprivrednim područjima gde je sistem gotovo kolabirao.
Hrvatska u panici: "Nose se kantice i burad"
Slične slike stižu i iz Hrvatske, gde je najava poskupljenja izazvala pravi stampedo.
Na pumpama širom zemlje, od Zagreba do Splita, zabeležene su ogromne gužve, a građani su donosili kanistere i burad kako bi napravili zalihe.
Na mnogim lokacijama u Zagrebu, poput pumpi u Vukovarskoj ulici, dizela uopšte nije bilo, ili se točio isključivo premium derivat po ceni običnog, javio je Indeks.
U Hrvatskoj je evrodizel poskupeo na 1,73 evra, dok je najveći udarac pretrpela poljoprivreda jer je plavi dizel poskupeo za čak 30 centi.
Premijer Andrej Plenković istakao je da bi bez vladinih intervencija cene bile još drastičnije, ali to nije umirilo građane koji u redovima čekaju i po sat vremena.
Politička blokada u BiH i skok cena u Crnoj Gori
U Bosni i Hercegovini situacija je dodatno usijana zbog političkih nesuglasica.
Građani BiH plaćaju gorivo i do 20 evrocenti skuplje nego u Hrvatskoj, a pokušaj smanjenja trošarina propao je u Domu naroda zbog nedostatka kvoruma.
U Sarajevu cena dizela dostiže i 3,45 KM po litru, što je rast od oko 40 odsto u odnosu na kraj februara.
Crnogorska vlada je smanjila akcize na dizel za 50 odsto kako bi ublažila udarac na budžet građana.
Srbija: Bez ograničenja točenja i sa stabilnim zalihama
Podsetimo, Vlada Srbije upravo je produžila Uredbu o ograničenju cena derivata nafte do 23. juna.
Ključna mera koja je doprinela mirnijoj situaciji bila je hitna zabrana izvoza nafte, koja je inicirana kako bi se sprečilo odlivanje energenata u trenutku globalne nestabilnosti.
Srbija nije uvela ograničenja za točenje goriva niti planira uvođenje sistema racionalizacije.
Iako se prate kretanja na svetskoj berzi, naglašeno je da su domaće zalihe za sada dovoljne da spreče scene kakve viđamo na pumpama u Zagrebu ili Ljubljani.
Pojava "benzinskog turizma"
Podaci pokazuju da vozači u regionu plaćaju gorivo po znatno različitim cenama, što direktno utiče na troškove života i transporta.
Upravo zbog tih razlika, sve je češća pojava takozvanog "benzinskog turizma", gde vozači odlaze u susedne zemlje kako bi uštedeli na gorivu.
