Čak 600 firmo u Hrvatskoj nema pravo na strane radnike! "Crna lista poslodavaca" daje rezultate, nisu pošteđene ni velike kompanije
Na listi, koja se ažurira od 2023. godine, trenutno se nalazi 576 kompanija različitih veličina i delatnosti
Poslodavci na toj listi ne mogu dobiti dozvolu za zapošljavanje stranih radnika od Ministarstva unutrašnjih poslova
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
U nastojanju da uvede više reda i smanji rad na crno, Hrvatska je posebnim zakonom o suzbijanju neprijavljenog rada, pored standardnih kazni, uvela i dodatni "alat" – objavljivanje takozvane crne liste poslodavaca kod kojih inspektori zateknu nezakonito zaposlene radnike. Taj zakon je donet krajem 2022. i formalno se primenjuje od 2023, ali se u praksi, kada je reč o crnoj listi, tek sada počinje primenjivati, jer je zbog kašnjenja pravilnika po kojem se ona sastavlja, samo objavljivanje imena poslodavaca na "stub srama" zaživelo tek pre devet meseci.
Listu objavljuje i ažurira nadležno Ministarstvo rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike, a prema poslednjim podacima, na njoj se do sada našlo 576 firmi. I to ne samo mikro i malih preduzetnika, koji uglavnom dominiraju, već ima i velikih, poznatih preduzeća kod kojih su inspektori zatekli neprijavljene radnike. Sa liste je u međuvremenu obrisan i manji broj firmi, uglavnom zbog likvidacije i brisanja iz sudskog registra, što je, na primer, bio slučaj sa prvom firmom koja je prošle godine u aprilu bila upisana u ovu evidenciju.
Blic preporučuje
Radilo se o šibenskom autoprevozniku Tabak d.o.o., čije je mesto na čelu liste preuzeo Bau kontakt, takođe firma iz Šibenika koja se bavi keteringom. Prema podacima portala Poslovna.hr, ta firma u proteklih godinu dana nije imala blokade računa, redovno isplaćuje plate i nema poreskog duga.
Iz kojih sektora dolaze "crni preduzetnici"
Najvećim delom na crnoj listi su firme iz dva sektora: turističkog – iz kojeg dolazi skoro 250 preduzeća i zanatskih radnji – i građevinskog, kojem pripada više od 130 preduzetnika sa liste. Iz sektora proizvodnje inspektori su na nepopularnu listu upisali oko 50 preduzetnika, iz sektora trgovine njih 25, a sličan je broj i preduzetnika koji se bave prevozom.
Na listi su zastupljene zaista sve delatnosti, od igara na sreću, konsaltinga, knjigovodstvenih servisa, arhitektonskih biroa do organizacije venčanja, čišćenja, domova za stare, poljoprivrede... U oči upada prilično veliki broj firmi registrovanih za posredovanje u zapošljavanju, privremeno zapošljavanje i ustupanje radnika. Takvih firmi na crnoj listi ima čak 12. Neke od njih imaju i veći broj zaposlenih ili sestrinske firme koje se bave istim poslovima. Na spisku iz te niše su Getworker iz Ivanca, AB Support iz Zagreba, Zaposli stranca iz Sesveta, odakle dolazi i Gentlemens Club, iz Vukovara je na listi Uniwork, iz Delnica Adriatic Global Talents, iz Virovitice In work, dok većina preduzetnika iz ove delatnosti ima sedište u Zagrebu: Vivesco, Ventus, Apex Limited, Pulito usluge i Rajić usluge.
Bez utvrđene krivice
Značajno prisustvo firmi specijalizovanih za ove poslove nije iznenađujuće jer njihov broj poslednjih godina naglo raste zbog velike potražnje hrvatskih poslodavaca za radnicima i potrebe za "uvozom" stranih radnika. To se smatra i jednim od razloga zašto se zakonodavac odlučio za ovaj vid označavanja poslodavaca. Ukidanje strogog kvotnog sistema i otvaranje tržišta za zapošljavanje radnika iz takozvanih trećih zemalja sprovedeno je, kako se pokazalo, stihijski i povlači potrebu za stalnim poboljšanjem i jačom kontrolom uslova za zapošljavanje stranaca, od provere njihovih kvalifikacija i zdravstvenih pregleda do postavljanja strožih uslova za prihvat radnika, troškove rada i obezbeđen smeštaj za koji treba da se pobrinu poslodavci.
Upravo u zapošljavanju stranaca poslodavci u praksi najkonkretnije osećaju ovaj vid (evidencijske) kazne jer, poštujući zakonsku regulativu kojom je to uređeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova firmama koje se nalaze na listi Ministarstva rada u pravilu ne izdaje dozvole.
Na slabost koja se u tom delu pojavljuje za same poslodavce ukazao je ovih dana i advokat Stjepan Lović. Naime, zakonom o strancima propisano je da MUP može odbiti zahtev poslodavca za izdavanje ili produženje dozvola za rad i boravak ako je poslodavac na spisku za neprijavljeni rad, ali se u praksi pokazalo da se u MUP-u pojam „može” pretvorio u „mora”. A na takvo rešenje, ističe Lović, poslodavci ne mogu da ulože žalbu, već mogu samo da pokrenu upravni spor.
Za Lovića je sporno već i to što se u startu uvrštavanje na crnu listu Ministarstva rada sprovodi bez prethodno utvrđene krivice ili odgovornosti za kršenje zakona, već se to radi samo na osnovu zapisnika inspektora koji je obavio nadzor. S druge strane, brisanje iz evidencije može uslediti tek kada preduzetnik dostavi Ministarstvu rada pravosnažnu odluku suda kojom je utvrđeno da nije prekršio propise u oblasti prijavljivanja rada, što su postupci koji obično znaju da potraju. Drugim rečima, poslodavac ima vezane ruke i sve dok postupak pravosnažno ne okonča i ne dokaže da je „čist”, ne može rešavati zapošljavanje radnika sa tržišta trećih zemalja, što će za većinu u privredi, a posebno u građevinarstvu i turizmu gde je posebno izražen nedostatak kadrova na domaćem tržištu, biti veliki izazov.
Samu praksu objavljivanja crne liste u HUP-u podržavaju jer se radi o obliku nelojalne konkurencije onima koji se strogo pridržavaju zakona. Problem je, ističu, jednak tretman onih koji inače uredno posluju i „serijskih” prekršilaca – Mislav Balković, predsednik HUP-a/Neva Žganec/PIXSELL
Na listi šest godina
S druge strane, poslodavci na crnoj listi ostaju šest godina nakon upisa, osim ako u međuvremenu pravosnažno ne ospore rešenje inspektora. Sam upis se, inače, sprovodi u roku od osam dana od obavljenog nadzora. Poslodavci koji se nalaze na listi u pojedinačnim razgovorima obično kažu da su se na listi našli greškom, ali o detaljima za javnost nerado govore.
Tako i u najvećem preduzeću koje je uvršteno na ovu listu, našičkom proizvođaču građevinskog materijala Nexe, koji prema poslednjim podacima zapošljava oko 600 radnika, kratko odgovaraju: „S obzirom da je postupak osporavanja neprijavljenog rada u toku, u ovom trenutku ne bismo želeli da iznosimo više informacija”.
Na razumevanje pozivaju i drugi preduzetnici sa liste, na kojoj se uz većinu mikro i malih preduzetnika nalaze i srednje velike i poznate firme poput crikveničkog hotelskog društva Jadran, vodičkog Hotela Imperial, zagrebačkog specijalca Beton-Lučko, Termi Tuhelj, firme Metis u vlasništvu zagrebačkog CIOS-a u Kukuljanovu. Nisu, međutim, „označene” samo privatne firme zbog mogućih nezakonitosti u zapošljavanju, jer su inspektori evidentirali i nepravilnosti u nekim državnim institucijama, konkretno u Domu zdravlja Ličko-senjske županije. Na listi se u Hrvatskoj našla i jedna firma sa sedištem u drugoj zemlji, konkretno slovenačka Berisha Argjent iz Kopra, koja posluje na hrvatskom području na raznim građevinskim poslovima.
Popunjenosti liste doprineli su preduzetnici iz svih delova Hrvatske, ali je nešto izraženije prisutan primorski deo i istok zemlje, a zanimljivo je da, s obzirom na brojnost i razvijenost preduzetništva na tom području, Grad Zagreb sa svojom okolinom, Zagrebačkom županijom, nije proporcionalno zastupljen. Na tom području, naime, sedište ima 78 firmi, dok, na primer, iz mnogo manje Istre dolazi 64 poslodavca sa liste.
Nemali broj firmi koje su „upale” na spisak nalazi se u teškoćama ili pred gašenjem. Na oglasnim tablama sudova, bilo zbog pokrenutih stečajnih postupaka ili pokušaja nagodbe sa poveriocima, nalaze se slučajevi 23 preduzetnika, a nemali deo, oko 70 firmi, ima probleme sa likvidnošću i blokirane račune, neki od njih već duže vreme.
U Hrvatskoj udruzi poslodavaca (HUP) samu praksu crne liste i suzbijanja nezakonitog zapošljavanja podržavaju, posebno zato što se radi o obliku nelojalne konkurencije onima koji se strogo pridržavaju zakona. Problem, međutim, vide u činjenici da se trenutno jednako tretiraju i ona preduzeća koja redovno posluju u skladu sa propisima i ona koja su takozvani serijski prekršioci.
„U istu poziciju su stavljeni oni koji to čine namerno, sistematski, gotovo kao poslovni model, i oni kod kojih se zbog veličine sistema ili složenosti poslovanja može dogoditi greška, pa takve greške odmah ispravljaju”, kažu u HUP-u. Slažu se oko potrebe za povećanjem pravne sigurnosti zbog izostanka sudske kontrole pre nego što se sprovede objava „osumnjičenog” poslodavca na crnoj listi. Na listi, uz to, nije ni naznačeno da je pokrenut postupak pravne zaštite na sudu, što sve stavlja u isti položaj, pa poslodavci upozoravaju da je reč o kršenju pravne sigurnosti i pretpostavke nevinosti koju garantuje Zakon o prekršajima.
Ništa od bele liste
„Time se u slučaju pogrešne odluke ili procene inspektora poslodavci unapred stigmatizuju kao ‘prekršioci’, javno izlažu reputacionoj šteti i nastaju im nepovratne posledice za poslovanje, ugled i konkurentnost”, navode u HUP-u. Osim toga, problem ovog zakonskog rešenja vide i u tome što se njime ne bavi izvorima rada na crno.
„Prema iskustvima sa terena, to su veliko poresko opterećenje rada u odnosu na druge izvore prihoda (npr. prošlogodišnje ukidanje oslobađanja od uplate zdravstvenog doprinosa za mlade zaposlene do 30 godina, čime je trošak plate mladih radnika porastao za 16,5%) i loše uređen izvršni postupak koji podstiče isplate mimo transakcionih računa. Iako su ovo propisi van nadležnosti Ministarstva rada, njihove promene su preduslov za ozbiljno smanjenje neprijavljenog rada”, poručuju iz HUP-a.
Neke od sagovornika koji su se našli na listi, pored svega navedenog, muči i to što uz njihov identitet nije preciziran propust i njegov obim, jer bi oni koji prate podatke barem donekle mogli da steknu sliku o kakvom poslodavcu je reč i koliko je ozbiljan prekršilac propisa.
Zanimljivo je i da još uvek nema podataka o drugoj strani medalje. Zakon, naime, predviđa i objavljivanje takozvane bele liste, na kojoj bi bila imena poslodavaca kod kojih inspektori u pregledu poslovanja nisu pronašli nikakve propuste i nezakonitosti. Za tu listu, za razliku od crne, saglasnost za objavu Ministarstvu moraju dati poslodavci, pa izgleda da poslodavci u tome ne vide prostor za samopromociju.
(Izvor: Poslovni.hr)