Smeštaj u apartmanima u Crnoj Gori na ceni, ali profit se topi: Porodična turistička domaćinstva pred neizvesnom sezonom

Predstojeća turistička sezona za pružaoce privatnog smeštaja u Crnoj Gori donosi ne samo pitanje popunjenosti apartmana, cena i rezervacija, već i mnogo ozbiljniju dilemu - koliko porodična turistička domaćinstva mogu ostati ekonomski održiva u uslovima rasta troškova, sve veće konkurencije i komplikovanih administrativnih procedura. Direktorka Udruženja pružalaca privatnog smeštaja u Crnoj Gori, Branka Džoganović kaže da domaćini nastavljaju da ulažu, podižu kvalitet i predstavljaju lice crnogorskog turizma, ali da im nedostaje osećaj da ih institucije vide kao razvojne partnere.

Kako je rekla u intervjuu za portal Bankar, uspeh sezone se više ne može meriti samo brojem dolazaka i noćenja, već i time da li oni koji prezentuju sezonu mogu da žive od tog posla i da nastave da ulažu u kvalitet ponude.

*Sa kojim očekivanjima pružaoci privatnog smeštaja ulaze u predstojeću turističku sezonu?

Ako bih očekivanja izdavača opisala jednom rečju, to bi bila - neizvesnost.

Neizvesnost ne proizilazi samo iz broja rezervacija ili strukture gostiju, već pre svega iz uslova poslovanja. Poslednjih godina, porodična turistička domaćinstva suočavaju se sa rastućim troškovima, sve većom konkurencijom i sve složenijim administrativnim obavezama. Trenutna situacija je takva da domaćini više vremena provode tumačeći novouvedena pravila, propise, poreske obaveze i administrativne procedure nego razmišljajući o tome kako da poboljšaju svoju ponudu.

Uprkos tome, oni nastavljaju da ulažu, razvijaju kvalitet i predstavljaju lice crnogorskog turizma. Ono što im danas najviše nedostaje je osećaj da ih institucije vide kao partnere u razvoju, a ne prvenstveno subjekte kontrole.

*Kakve su dosadašnje rezervacije i da li je moguće proceniti kakva će biti popunjenost tokom jula i avgusta?

Rezervacije se razlikuju od destinacije do destinacije i od objekta do objekta. Domaćini koji godinama ulažu u kvalitet, imaju dobre kritike i bazu redovnih gostiju bolje posluju, dok je kod drugih primetno da se rezervacije zaključuju kasnije nego ranije i da gosti mnogo pažljivije planiraju svoje troškove.

Međutim, previše se fokusiramo na stope popunjenosti, a premalo na održivost poslovanja. Možete imati dobru popunjenost, a da vam na kraju sezone i dalje ostane manje nego prethodnih godina, jer su troškovi poslovanja značajno porasli.

Zato se uspeh sezone može meriti ne samo brojem dolazaka i noćenja, već i ekonomskom isplativošću onih koji tu sezonu provode.

*Šta je trenutno najtraženije u privatnom smeštaju - apartmani, sobe, kuće za odmor, smeštaj blizu plaže, luksuzniji objekti ili pristupačniji smeštaj za porodice?

Najveća potražnja je i dalje za apartmanima prilagođenim porodicama, smeštajem blizu plaže i objektima koji nude dobar odnos cene i kvaliteta. Istovremeno, postoji veliko interesovanje za kuće za odmor, autentična domaćinstva i objekte koji gostu nude više privatnosti i lokalno iskustvo.

Danas gost bira celu destinaciju. Procenjuje raspored prostora, čistoću, parking, saobraćaj, bezbednost, dostupnost sadržaja i celokupno iskustvo boravka.

Zato kvalitet turističke ponude destinacije nije samo odgovornost domaćina. Zavisi od funkcionisanja cele destinacije i saradnje svih koji učestvuju u stvaranju turističkog proizvoda.

*Prema informacijama sa terena, u kojim opštinama ili turističkim mestima je najveće interesovanje gostiju?

Obala i dalje ostvaruje najveći turistički promet, što je logično jer je većina kapaciteta razvijena u južnom regionu, međutim, postoji veliko interesovanje gostiju na severu Crne Gore, posebno za aktivan odmor, prirodu, kulturno nasleđe i autentična lokalna iskustva.

Zato smatram da sever i jug ne treba posmatrati kao odvojene turističke celine, već kao jedan turistički proizvod. Prednost Crne Gore je upravo u tome što gost može da doživi potpuno različita iskustva za kratko vreme - od mora do planina.

U tom pravcu deluje i UIS Crne Gore. U saradnji sa partnerima, realizovali smo razvojne radionice u Baru, Budvi, Kolašinu, Beranama, Gusinju i Bijelom Polju, gde smo sarađivali sa domaćinima, turističkim organizacijama i lokalnim partnerima na jačanju turističke ponude i međusobnom povezivanju destinacija. Kroz CAST projekat promovišemo kulturno nasleđe kao deo savremenog turističkog proizvoda, dok kroz druge inicijative podstičemo povezivanje lokalnih proizvođača, domaćina i turističkog sektora.

Naš cilj je da gost ne dolazi samo na more ili samo na planinu, već da duže ostane u Crnoj Gori, poseti više destinacija i time stvori veću korist kako za lokalne zajednice, tako i za celokupnu turističku privredu.

Koje su cene privatnog smeštaja ove sezone?

Mislim da je važnije govoriti o vrednosti koju gost dobija nego o samoj ceni.

Danas Crna Gora nudi izuzetno raznovrstan asortiman privatnog smeštaja - od soba i apartmana za porodični odmor, preko kuća za odmor, seoskih domaćinstava i planinskih koliba, do luksuznih vila i butik objekata. Gotovo svaki gost može pronaći smeštaj u skladu sa svojim budžetom, interesovanjima i načinom putovanja.

Naša posebna prednost je što gost može da kombinuje nekoliko različitih iskustava u jednoj zemlji - nekoliko dana na obali, a zatim odmor na severu, ili obrnuto. Ova raznolikost bi trebalo da bude jedan od najjačih aduta Crne Gore.

Istovremeno, troškovi poslovanja rastu mnogo brže od cena smeštaja, pa se profitabilnost porodičnih turističkih domaćinstava smanjuje.

Da li su cene porasle u odnosu na prošlu sezonu?

Kod nekih izdavalaca cene su korigovane, ali znatno manje nego što je povećanje troškova poslovanja.

Gosti su danas veoma osetljivi na cene i pažljivo upoređuju destinacije i ponude. Zbog toga se smanjuje profitna marža domaćina. Često čujemo diskusije o tome da li je smeštaj skup, ali gotovo niko ne postavlja pitanje kolika je danas realna zarada registrovanog izdavaoca nakon plaćanja svih obaveza.

*Koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju privatni pružaoci smeštaja pre i tokom sezone — troškovi, komunalne usluge, infrastruktura, nelojalna konkurencija ili administrativne procedure?

Rastući troškovi poslovanja, nelojalna konkurencija, problemi sa infrastrukturom i administrativno opterećenje predstavljaju većinu izazova. Ali najveći problem je što registrovani domaćini imaju osećaj da država od njih očekuje profesionalizam, a ipak ih ne tretira kao ravnopravni deo turističke industrije.

Ispred UIS-a Crne Gore pokušavamo da otvorimo ozbiljan razgovor o politici razvoja porodičnih turističkih domaćinstava. Danas mnogo pričamo o administraciji, a nedovoljno o ​​razvoju sektora koji nosi najveći deo smeštajnih kapaciteta u Crnoj Gori.

Naša inicijativa prema nadležnim institucijama za kreiranje kategorije Domaćin u turizmu je osnovana i neophodna, s jedne strane, da bi se stvorilo podsticajno okruženje za ovu kategoriju nosilaca turističkog proizvoda, a s druge strane, veoma je jasno da nismo imali konkretan turistički proizvod jer nosilac tog proizvoda nije bio definisan.

*Šta bi trebalo da urade država i lokalne samouprave kako bi se poboljšao položaj registrovanih pružalaca privatnog smeštaja i kvalitet ukupne turističke ponude?

Država i lokalne samouprave mogu mnogo da urade, ali pre svega moraju da promene način na koji gledaju na porodična turistička domaćinstva.

Registrovani izdavaoci ne zahtevaju privilegije. Oni traže jasna pravila, pravnu sigurnost i partnerstvo sa institucijama. Traže da se njihov doprinos crnogorskom turizmu prepozna jednako ozbiljno kao i doprinos ostalih učesnika u turističkoj ekonomiji.

Neophodno je pojednostaviti administrativne procedure, obezbediti jedinstvenu primenu propisa, ubrzati digitalizaciju procesa i dosledno suzbiti nelojalnu konkurenciju. Istovremeno, lokalne samouprave moraju više ulagati u komunalnu infrastrukturu, saobraćaj, parking, čistoću i uređenje pejzaža, jer gost ne procenjuje samo smeštaj - on procenjuje celu destinaciju.

Kao Udruženje koje je svakodnevno prisutno na terenu i razgovara sa domaćinima širom Crne Gore, ponavljamo i tvrdimo da porodična turistička domaćinstva nisu prepreka razvoju turizma. Ona su jedan od njegovih najvećih razvojnih potencijala. Zato insistiramo da je vreme da razgovaramo ne samo o tome kako ćemo kontrolisati sektor, već kako ćemo ga učiniti konkurentnijim, održivim i otpornijim na izazove koji su pred nama.

(Izvor: Bankar)