Josta je hibrid crne ribizle i ogrozda, poznat po otpornosti na bolesti i jednostavnom održavanju
Ova biljka nema bodlje, lako se bere, veoma je prilagodljiva i idealna za ekološku proizvodnju
Dok se domaći voćari decenijama oslanjaju na proverene kulture poput malina i kupina, na regionalnom tržištu sve više pažnje privlači josta – neobičan hibrid koji spaja najbolje osobine crne ribizle i ogrozda.
Iako je još uvek retkost u komercijalnim zasadima, josta postaje pravi hit među malim proizvođačima i ekološkim gazdinstvima zbog svoje ekstremne otpornosti i visoke cene koju dostiže na tržištu.
Šta je zapravo josta i zašto je "san" svakog voćara?
Josta je nastala višedecenijskim selekcijskim radom evropskih stručnjaka koji su želeli da stvore biljku otpornu na bolesti, jednostavnu za održavanje i sa plodom vrhunskog kvaliteta. Rezultat je grm koji naraste od jednog do dva metra i koji, za razliku od ogrozda, nema bodlje, što drastično olakšava i ubrzava berbu i održavanje.
Ova biljka je izuzetno prilagodljiva: odlično podnosi niske zimske temperature, ali i kraće sušne periode. Najbolje uspeva na sunčanim do polusenovitim položajima, na plodnom i dobro dreniranom tlu, a s obzirom na to da je prirodno otpornija na brojne bolesti i štetočine, idealna je za ekološku proizvodnju uz minimalnu upotrebu zaštitnih sredstava.
Zarada koja privlači pažnju: Cena kilograma ide i do 12 evra
Glavni razlog zašto se josta smatra perspektivnim biznisom jeste njena visoka tržišna vrednost. Kako se još uvek retko nalazi u velikim trgovinskim lancima, svježi plodovi na tržištu postižu cenu od 6 do čak 12 evra po kilogramu.
Pored prodaje u svežem stanju, josta nudi ogroman potencijal u preradi, gde prerađevine mogu ostvariti dodatnu vrednost. Od nje se prave:
- Aromatični džemovi i marmelade,
- Sirupi i sokovi visoke koncentracije vitamina,
- Likeri i voćna vina snažne boje.
Dodatna prednost za proizvođače je što plodovi joste odlično podnose zamrzavanje bez znatnijeg gubitka kvaliteta i nutritivnih vrednosti, što omogućava prodaju van sezone, piše Večernji list.
Investicija na duže staze: Kada stižu prvi pravi prinosi?
Uzgoj joste ne zahteva prevelika početna ulaganja u mehanizaciju, ali traži strpljenje. Prve ozbiljnije prinose josta obično daje dve do tri godine nakon sadnje, dok puni rodni potencijal dostiže nakon četvrte ili pete godine.
Jedan odrastao i dobro održavan grm može dati nekoliko kilograma plodova godišnje. S obzirom na to da plodovi sazrevaju tokom leta, najčešće od kraja juna do kraja jula, a berba se može obavljati postepeno, josta omogućava gazdinstvima kontinuiran priliv prihoda tokom letnjih meseci.
Zdravstveni "džoker" koji diže potražnju
Potražnja za jostom raste i zbog njene izuzetne nutritivne vrednosti. Ova voćka je prava riznica vitamina C, antocijana i antioksidanasa, koji štite organizam od oksidativnog stresa.
Bogata je vlaknima, gvožđem i kalijumom, a niska kalorijska vrednost je čini popularnom u uravnoteženoj ishrani. Upravo ovi benefiti, uz činjenicu da jača imunitet i čuva zdravlje krvnih sudova, čine jostu proizvodom koji kupci sve više traže bez obzira na višu cenu.
