Nemačka je pooštrila pravila o bolovanjima zbog velikih ekonomskih gubitaka, ali i Srbija ima sličan problem
Zloupotrebe bolovanja u Srbiji direktno ugrožavaju investicije i mogu dovesti do zaustavljanja proizvodnje
Nemačka privreda uzdrmana je odlukom kancelara Fridriha Merca da pooštri pravila o bolovanjima zbog gubitka od 200 milijardi evra, ali ni Srbija nije imuna na ovaj problem.
Zloupotreba prava na odsustvo sa rada - bolovanje, u našoj zemlji postala je toliko alarmantna da direktno ugrožava investicije, a u nekim slučajevima dovodi i do potpunog zaustavljanja proizvodnje, o čemu je "Blic Biznis" ranije pisao.
Privredna komora Srbije (PKS) sprovela je anketu u 133 kompanije kako bi se utvrdila opravdanost odsustvovanja sa posla i usklađenost sa propisima.
Rezultati pokazuju da Srbija trpi ozbiljne posledice zbog neopravdanih bolovanja, što otežava nova ulaganja i održavanje produktivnosti.
Januar i jul – meseci kada "svi" obole
Istraživanje je pokazalo da postoje jasni sezonski trendovi kada je reč o odsustvovanju sa posla.
Najveći procenat bolovanja u Srbiji zabeležen je u januaru i julu.
Geografski gledano, najviše podataka o ovom problemu stiže iz Vojvodine, Šumadije, kao i iz Zapadne, Južne i Istočne Srbije.
Situacija je posebno kritična tokom letnjih meseci. U pojedinim kompanijama zloupotrebe su dostigle toliki nivo da su poslodavci bili primorani da privremeno obustave rad u čitavim pogonima jer nije bilo dovoljno radne snage za održavanje procesa proizvodnje.
Koji sektori su najugroženiji?
Problem bolovanja nije podjednako raspoređen u svim granama privrede. Prema podacima PKS, najviše pogođene delatnosti u Srbiji su:
- Metalska i elektroindustrija
- Tekstilna industrija
- Biljno-prehrambena industrija
- Šumarstvo i komunalne službe
Šta predlaže srpska privreda?
Kako bi se stalo na put zloupotrebama koje nagrizaju konkurentnost, domaći privrednici vide rešenje u nekoliko ključnih pravaca:
- Skraćenje perioda u kojem je poslodavac dužan da isplaćuje naknadu za bolovanje o svom trošku.
- Efikasniji mehanizmi provere privremene sprečenosti za rad, kako bi se utvrdilo da li je radnik zaista bolestan.
- Dosledna primena zakona i stroža kaznena politika za one koji zloupotrebljavaju sistem, kao i za lekare koji izdaju neopravdana bolovanja.
- Uvođenje medicinskih standarda koji će jasno definisati trajanje bolovanja za specifične dijagnoze.
Dok se u Nemačkoj debata vodi oko ukidanja "telefonskog bolovanja", u Srbiji je fokus na tome da li su masovna odsustva indikator zdravlja zaposlenih ili zdravlja same organizacije.
Za srpske poslodavce, rešavanje ovog pitanja više nije samo administrativna stvar, već pitanje opstanka na tržištu i očuvanja radnih mesta.
