Diskusija na internetu ukazuje na nesrazmeru između oglašenih i stvarnih prodajnih cena nekretnina u Hrvatskoj
Neke nekretnine se ipak prodaju brzo, često uz značajne pregovore o ceni
„Hrvatsko tržište nekretnina je ludo, ali da li se tamo nešto zaista prodaje – i ko kupuje? Da li znate nekoga ko je zaista prodao stan ili kuću po ovim naduvanim cenama?“, pitanje koje se pojavilo na Reditu izazvalo je lavinu komentara – i malo koga je ostavilo ravnodušnim. Diskusija je počela jednostavnom opaskom da su oglasi, posebno oni za nekretnine u Splitu i na obali, puni stanova i kuća koji se prodaju za stotine hiljada evra – a izgledaju kao da vrede upola manje.
„Stalno vidim oglase za nekretnine (posebno u Splitu) gde ljudi traže 450.000 evra, 500.000 evra, pa čak i više - za stanove od oko 70 kvadratnih metara ili kuće koje su u zaista lošem stanju.“ Primeri? Veoma specifično. „Stan u naselju Visoka – 73 m² za 470.000 evra, bez cenkanja. Naselje koje nije ni elitno ni dobro organizovano, sa puno divlje gradnje i lošom infrastrukturom. A cena je kao Zrinjevac.“
„Dupleks kuće se oglašavaju za 500.000–600.000 evra, ali izgledaju kao da im je potrebno još 70.000–80.000 evra da bi se vratile u normalno stanje. Fasada je trošna, dvorište je nikakvo, enterijer je iz 80-ih.“ Zato je autor posta jednostavno pitao: Ko su kupci? I da li se tamo dešava neka prava prodaja – ili svi samo blefiraju?
„Moj komšija je prodao kuću za 200.000 evra, pa nismo čak ni na moru...“ Konkretni odgovori su brzo počeli da stižu. Neki tvrde da se i dalje prodaje - i to po visokim cenama. „Kuća iza moje prodavala se za preko 200.000 evra. Nismo pored mora, živimo u mestu blizu Zagreba. Prodala se relativno brzo“, rekao je jedan komentator.
„Znam prijatelja s posla, oborio je brutalnu cenu za stan u Splitu i neki Amerikanac je upropastio“, dodao je drugi. „Prodao sam garažu od 12 m² za 30.000 evra.“ Ali mnogi drugi tvrde da su reklame jedno, a stvarnost drugo. Cene koje vidimo na Njuškalu i drugim portalima često služe samo kao polazna tačka – za kasnije snižavanje. „Tražio sam 380.000 evra. Dobio sam 250.000 evra. To je realnost – osim ako se ne radi o zaista, zaista dobroj lokaciji i većoj kvadraturi imanja.“ „Pokušao je da zaobiđe agenciju, rekao je da prodaje manji stan da bi kupio veći. Diže kredit...“ Neki su opisali i lična iskustva sa sumnjivim pokušajima prodaje:
„Jedan dan me je pozvao jedan momak i pitao da li neko prodaje stan u mojoj zgradi i da li sam to ja. Pokušavao je da izbegne agenciju. Nije, ali mogu da pretpostavim ko je to bio jer su bila samo četiri stana te veličine. Pitao je za komšiluk i zgradu i rekao da živi u blizini, ali u manjem stanu. Pretpostavio bih da je prodao manji stan po naduvenoj ceni, a zatim podigao kredit da kupi ovaj koji je 20 kvadratnih metara veći. To je kredit do 80.000 evra, što je svakako izvodljivo - jer ne znam ko može da podigne kredit od 500.000 evra.“
"Ljudi peru novac. A nekretnine – prevara, sumnjiva gradnja." Drugi komentatori uopšte ne veruju u pravne motive koji stoje iza kupovine. „Naravno, svi Dalmatinci i stranci peru crni novac. Moraju negde da sakriju novac. Naši ljudi ga sigurno ne kupuju, a eksploatišu ga za banale od 1.000–1.200 evra. A stanovi, posebno u Zagrebu i drugde u Hrvatskoj, su potpuni haos, sumnjive gradnje.“ „Samo se zapitajte koliko gvožđa, betona, pločica, pa čak i stiropora ide na 1 m². Koliko bi to moglo da košta?“ Kupili smo stan na prvi pogled. Čak nije ni bio oglašen. Jedan korisnik iz Srbije podelio je kako je zapravo moguće pronaći dobru nekretninu – ali ne putem tradicionalnih oglasa.
„Prošle godine smo kupili 90 kvadratnih metara u Vodicama za 139.000 evra. Stan nije trebalo nikakvo renoviranje osim krečenja i novog nameštaja. 200 metara od plaže. Sve je bilo odlično. Agenti su nam mesecima nudili nerealne stanove, a onda nas je jedna manja agencija dovela do ovog. Nije čak ni bio oglašen. Spustili smo ga za još 10% i kupili ga iste nedelje. Stanove koje su nam pre toga nudili i dalje vidimo na internetu, više od godinu dana.“
Ko ima koristi od subvencija?
Posebna debata se razvila oko toga ko zapravo ima koristi od energetskih i drugih subvencija, piše Dnevno.
„HDZ je rasprodao državu. Samo kvislinzi mogu sve da prodaju strancima u tako maloj državi. A mi im i dalje iz svog džepa plaćamo subvencije za priključak za struju – struja koja se koristi dva meseca godišnje je najneisplativija za distribuciju električne energije i najskuplja. A ovde je cena veštački niska, a gubici HEP-a se pokrivaju iz budžeta.“ Dodaje se: „Siromašni mogu biti zaštićeni, jer subvencije mogu biti ograničene na one koji koriste struju veći deo godine. Ali onda vlasnici stanova gube subvencije – i zato su uvedene.“ „Da, ali neko će to odmah iskoristiti za jeftine političke poene. Žaliće se na naplaćivanje struje siromašnima, na to da političari plaćaju i slične fraze.“
(Izvor: Dnevno.hr)
Bonus video:
