Ova mera se ocenjuje kao socijalna intervencija, a ne kao održiva reforma sistema
Rasprave o pravdi i efektima uklanjanja kazni imaju dublje društvene i političke implikacije
Iako su neki ekonomisti upozoravali da penalizacija nije kazna, već mera koja uzima u obzir dužinu korišćenja penzije, u praksi nikada nije održala ravnotežu. Zapravo, bila je na strani onih koji su se penzionisali prevremeno, a od Nove godine se s pravom može govoriti o nagradi za prevremeno penzionisanje.
Proračun koji je predstavio portal Moje vrijeme koristeći konkretne primere pokazuje da prevremeno penzionisanje nije nužno finansijski manje povoljno na duži rok, a ukidanje penala u određenoj starosti nije neutralna mera jer objektivno povećava ukupnu isplatu prevremenim penzionerima u poređenju sa onima koji rade do propisane starosti.
U realnom smislu, razlika je manja, ali je efekat isti, pa će prema proračunima nekih ekonomista, uz nove uslove za ukidanje kazne, kažnjeni dobiti „samo“ 20.000 evra više u proseku.
Ukidanje kazne za prevremeno penzionisanje stoga se ne može tumačiti kao mera pravičnosti, već pre svega kao socijalna intervencija koja će biti samo još jedan u nizu nedostataka hrvatskog penzionog sistema.
Dakle, da li je penzija nešto što je rezultat godina rada i uplaćenih doprinosa, ili je to socijalna pomoć? Sami penzioneri će danas na ovo reagovati na jedan, a sutra na drugi način, u zavisnosti od toga šta im odgovara.
S druge strane, u društvu sa velikim udelom prevremenih penzionera, diskusije o kažnjavanju mogu biti moćno sredstvo za prikupljanje političkih poena. Zbog toga se kažnjavanje više ne posmatra kroz prizmu dugoročne održivosti sistema, već sve više kroz prizmu kratkoročnog političkog profita. U poređenju sa rastom svih penzija, jeftinije je povećati penziju samo delu penzionera ukidanjem penala. Uprkos globalnim trendovima i upozorenjima Evropske komisije da smer treba da bude upravo suprotan.
(Moje vrijeme)
