Korisnici se suočavaju sa problemima kao što su dugo čekanje na rešenja i neizvesnost isplate
Pravo na dodatak zavisi od više zakonskih uslova, uključujući imovinske kriterijume i procenu stepena invaliditeta
U Hrvatskoj trenutno više od 202 hiljade građana prima inkluzivni dodatak, novčanu naknadu namenjenu osobama sa invaliditetom kako bi lakše prevazišle prepreke u svakodnevnom životu. Međutim, u praksi, kako upozoravaju korisnici, mnogima je problem dugo čekanje na rešenja i neizvesnost koja dolazi s tim.
Sa tim problemom se sada suočava 78-godišnji Josip, onkološki pacijent sa dijagnozom raka u četvrtom stadijumu. Prošle godine je primao inkluzivni dodatak deset meseci, ali je isplata potom prekinuta. Pre mesec i po dana predao je zahtev za novo rešenje, ali postupak još nije završen pa ga, kako kaže, najviše brine da li će mu nastaviti isplaćivati naknadu u iznosu od 430 evra.
"Zbog bolesti ne mogu da vozim, a često moram da idem u bolnicu. Većinu inkluzivnog dodatka potrošim na taksi jer od moje kuće do bolnice u kojoj se lečim nema javnog prevoza. Otkako mi je prestalo rešenje dobio sam još jednu isplatu pa se plašim da ću taj novac morati da vratim. Ako postupak potraje šest meseci, nema šanse da uspem da vratim sve", ispričao nam je Josip i dodao da je prvi put na rešenje čekao šest meseci, nakon čega mu je isplaćeno pet meseci zaostatka.
Pravo na dodatak
Prema važećim pravilima, pravo na dodatak na penzije priznaje se odraslim osobama i deci sa utvrđenim stepenom invaliditeta prema propisima o veštačenju, uz niz zakonom propisanih uslova. Ne priznaje se, na primer, osobama koje već ostvaruju ličnu invalidninu ili dodatak za pomoć i negu prema posebnim propisima, kao ni onima kojima je obezbeđen smeštaj u ustanovama socijalne zaštite. Za niže nivoe podrške postoje i imovinski kriterijumi, poput posedovanja dodatne nekretnine ili poslovnog prostora.
Za ostvarivanje prava podnosi se zahtev nadležnom područnom odeljenju Hrvatskog zavoda za socijalni rad, koji nivo podrške utvrđuje na osnovu nalaza i mišljenja tela za veštačenje. O pravu se odlučuje rešenjem.
S obzirom na slučaj ovog penzionera, upućen je upit Hrvatskom zavodu za socijalni rad o tome šta se dešava u periodu između dva rešenja, da li se isplata nastavlja i postoji li mogućnost povraćaja sredstava ako se iznos promeni.
Povraćaj preplaćenog iznosa
Iz Zavoda su odgovorili da ako kod korisnika kojem je priznato pravo na inkluzivni dodatak nastupe promenjene okolnosti, pokreće se postupak preispitivanja prava. U slučaju da se promene odnose na zdravstveno stanje korisnika (poboljšanje ili pogoršanje zdravstvenog stanja), korisnik se upućuje na kontrolno veštačenje.
Ukoliko se veštačenjem utvrdi drugačija vrsta i stepen invaliditeta u odnosu na stanje pre upućivanja na veštačenje, pravo u izmenjenom iznosu priznaje se od dana nastanka promenjenih okolnosti.
U skladu sa važećim propisima danom promenjenih okolnosti smatra se dan kada je sprovedeno novo veštačenje. To znači da korisnik za vreme trajanja postupka veštačenja ostvaruje ranije priznato pravo, sve dok područno odeljenje ne donese novo rešenje u skladu sa novim nalazom i mišljenjem tela za veštačenje. Isplata inkluzivnog dodatka uvek se vrši na osnovu važećeg rešenja.
U situacijama kada je korisniku isplaćeno pravo u nepripadajućem iznosu, korisnik se poziva na povraćaj preplaćenog iznosa. Sa obveznikom povraćaja preplaćenog iznosa sklapa se nagodba o načinu i vremenu povraćaja, uvažavajući njegove prihode, imovinsko stanje i socijalni položaj, uz mogućnost odlaganja plaćanja i/ili otplate na rate.
(Izvor: Dnevno.hr)
