Neki ustupci vlasti, poput oslobađanja zatvorenika uz kauciju, smatrani su neadekvatnim i nedovoljnim
Organizacije za ljudska prava optužuju vlasti za zločine protiv čovečnosti zbog nasilne represije
Novi talas narodnog besa raste u Iranu, dok građani, ogorčeni masovnim ubistvima demonstranata prošlog meseca, izražavaju neprijateljstvo prema režimu uprkos riziku od nastavka represije. Ožalošćene porodice na sahranama i komemoracijama uzvikuju antirežimske slogane, učenici odbijaju da pevaju državnu himnu u školama, a zdravstveni radnici javno osuđuju hapšenja kolega koji su lečili povređene tokom protesta. Grupe lokalnih aktivista otvoreno pozivaju na pad vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija.
Ovi izrazi prkosa - ponekad glasni i rizični, a ponekad tihi i lični - odvijaju se dok se Iranci suočavaju sa punim razmerama januarskog nasilja i sa vladom koja ga je naredila. Pojavljuju se uprkos talasima hapšenja usmerenim na demonstrante i njihove simpatizere, uključujući članove porodica, zdravstvene radnike i aktiviste za ljudska prava.
"Ne želimo da naša deca prolaze kroz bol"
- Ljudi su puni straha, ali i ogorčenosti - rekla je putem poruke za The Wall Street Journal jedna žena iz grada Kermanšaha.
- Svi gledamo u nebo, nadajući se da će nas američki predsednik Donald Tramp bombardovati, samo da uništi Hamneija i njegov režim. Spremni smo da umiremo jedan po jedan, ali ne želimo da naša deca pate i prolaze bol i torturu kroz koje prolazimo mi“, dodala je.
Ovo tinjajuće nezadovoljstvo širi se u trenutku kada Tramp gomila američke snage duž obale Irana zbog moguće vojne akcije protiv režima, nakon što je upozorio iranske vlasti da ne ubijaju demonstrante. Predstavnici Sjedinjenih Država i Irana sastali su se u petak u Omanu kako bi utvrdili da li je moguće pronaći diplomatsko rešenje.
U Iranu su sahrane i komemoracije postale prilika da građani iskažu gnev, a grupe ožalošćenih širom zemlje uzvikuju: "Smrt Hamneiju!"! Studenti u gradovima Mašhad, Tabriz i Širaz ove sedmice održali su komemoracije za kolege koji su ubijeni tokom nedavnih nemira koji su prerasli u proteste.
Studentima se pridružili srednjoškolci
Studenti medicine u Širazu nekoliko dana zaredom održavali su sedeći protest, uzvikujući slogane podrške ubijenim demonstrantima i lekarima uhapšenim zbog pružanja pomoći povređenima, prema snimcima objavljenim na Telegramu od strane Slobodnog saveza iranskih radnika, grupe nezavisnih sindikata. "Zatvoreni student mora biti pušten! Časni lekar mora biti pušten!", uzvikivali su studenti.
Kolektivnim oblicima protesta pridružuju se i srednjoškolci. Jedan sedamnaestogodišnjak iz Teherana rekao je za WSJ da učenici u njihovoj školi odbijaju da pevaju himnu ujutru. Kada su bezbednosne snage planirale pretres škole, nastavnik je unapred upozorio učenike i savetovao svima sa povredama da ostanu kod kuće kako bi izbegli hapšenje. Takođe je zatražio da svi obrišu video-snimke i fotografije sa političkim sadržajem sa svojih telefona.
- Mirni protest ljudi sa uobičajenim zahtevima pretvoren je u prah i krv - navodi se u saopštenju Koordinacionog saveta sindikata iranskih učitelja, organizacije koja je često kritična prema vlastima.
Grupa od 17 aktivista civilnog društva sa sedištem u Iranu objavila je otvoreno pismo u kojem masovna ubistva nazivaju zločinom protiv čovečnosti počinjenim od strane države i okrivljuju ajatolaha Hamneija. "Glavna odgovornost za ovu stravičnu situaciju leži na osobi na samom vrhu i represivnoj strukturi vladajuće Islamske Republike", navodi se u pismu.
Nakon objave pisma, troje potpisnika - Vida Rabani, Abdolah Momeni i Mehdi Mahmudian - uhapšeni su, prema navodima Fondacije Narges, koja je pismo potpisala u ime zatvorene dobitnice Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi.
Progon lekara
Svako ko danas javno govori protiv vlasti izlaže se ogromnom riziku, kažu građani i aktivisti za ljudska prava. Prema organizaciji Human Rights Activists in Iran, od početka protesta krajem decembra potvrđena je smrt oko 7.000 ljudi, dok je više od 50.000 osoba uhapšeno. Iranske vlasti priznale su oko 3.000 smrtnih slučajeva i hapšenje nekoliko stotina ljudi, nazivajući ih izgrednicima ili teroristima.
Mnogi pritvorenici uhapšeni su tokom samih protesta, ali su drugi privedeni u svojim domovima ili dok su tražili medicinsku pomoć nakon nasilne represije, navode organizacije za ljudska prava i lokalno stanovništvo.
- Nakon što je ubila hiljade civila, Islamska Republika sada ide od kuće do kuće kako bi kaznila one koji su se usudili da protestuju i ugušila svaki mogući trag daljeg otpora - rekao je Hadi Ghaemi, izvršni direktor Centra za ljudska prava u Iranu, sa sedištem u Njujorku.
Naoružani muškarci u civilu upadali su u bolnice širom zemlje u potrazi za povređenima i odvodili ih, prema navodima organizacija za ljudska prava i svedoka. Jedan lekar iz Teherana rekao je da je video kako bezbednosne snage odvode povređene demonstrante iz njegove bolnice. Jedna žena privedena je nakon što je pogođena vazdušnim oružjem i došla u bolnicu na lečenje, rekla je njena bliska prijateljica. Dana 8. januara našla se usred razmene vatre na putu kući; bezbednosne snage su videle njene povrede i zaključile da je bila demonstrantkinja.
Bezbednosne snage su pritvarale i lekare i medicinske sestre koji su lečili povređene demonstrante u bolnicama, klinikama ili improvizovanim zdravstvenim centrima. Mohamad Raiszade, predsednik Iranskog lekarskog saveta, rekao je za poluzvaničnu agenciju ISNA da je 17 zdravstvenih radnika privedeno nakon nasilja 8. i 9. januara, navodeći da su slučajevi pod istragom i da nisu privedeni isključivo zbog lečenja demonstranata.
Kijana Kasiri, deo mreže iranskih lekara u inostranstvu, rekla je da je dokumentovano pritvaranje više od 30 zdravstvenih radnika optuženih za lečenje demonstranata; neki su pušteni uz kauciju. Ali Reza Golčini, hirurg specijalizovan za lečenje raka iz grada Kazvin, objavio je 7. januara na Instagramu da nudi lečenje povređenima, kao i tokom protesta za prava žena 2022. godine. Prema rečima njegovog rođaka Nime Gulčinija, Golčini je pretučen i odveden iz svog doma.
- Veoma smo zabrinuti - rekao je.
Režim pravi ustupke, ali je njihov efekat upitan
Hapšenja zdravstvenih radnika izazvala su bes i podstakla Lekarski savet da zatraži zaštitu zdravstvenih radnika.
- Zdravstveni radnici - na osnovu profesionalne zakletve, zakonskih obaveza i osnovnih etičkih standarda imaju dužnost da pruže potrebnu medicinsku negu svim pacijentima u svim okolnostima, bez obzira na društvene, političke ili bezbednosne uslove - saopštilo je veće.
Učiteljska grupa navela je da će ubistva i kontinuirana represija, zajedno sa rastućim ekonomskim problemima, neizbežno podstaći novo nezadovoljstvo.
- Neće biti druge mogućnosti nego izaći na ulice i snažno protestovati protiv ove očajne situacije, stvarajući solidarnost i jedinstvo kako bi se okončalo svakodnevno ugnjetavanje i tiranija - navodi se na njihovom sajtu.
Pritisak javnosti primorava vlasti da u pojedinim istaknutim slučajevima popuste. Krajem januara vlasti su uz kauciju pustile Erfana Soltanija, istaknutog demonstranta za koga je porodica strahovala da će biti pogubljen. Tokom vikenda, vlada je najavila da će zvanično početi da izdaje vozačke dozvole za motocikle ženama, u pokušaju da ublaži društvena pravila i pridobije podršku.
Ipak, malo je verovatno da će mali ustupci imati veći efekat. Trgovci na Velikom bazaru u Teheranu - gde su protesti prvi put izbili krajem decembra, pozvali su kolege širom zemlje da ponovo izađu na ulice 17. i 18. februara, na dane obeležavanja završetka tradicionalnog 40-dnevnog perioda žalosti za ubistva počinjena 8. i 9. januara.
- Pozivamo plemeniti narod Irana širom zemlje da istovremeno, u svojim gradovima, sačuva sećanje na poginule i nastavi nacionalni ustanak - poručilo je udruženje bazarskih radnika na Telegramu. Cilj je, navodi se, "osvetiti najveći ulični masakr u savremenoj istoriji".
(The wall street journal)
