U Srbiji postoji oko 3,5 miliona privatnih stanova, od kojih se 12% izdaje
Eksperti ističu neophodnost prilagođavanja zakona o zakupninama radi uravnoteženja tržišnih uslova
U Srbiji postoji oko 3,5 miliona stanova, od kojih je 98 odsto u privatnom vlasništvu, dok se oko 12 procenata izdaje. Prema popisu iz 2023. godine, prosečna površina stana iznosi nešto više od 74 kvadrata, a svaki deveti stanovnik Srbije je podstanar. Najviše iznajmljenih stanova nalazi se u Beogradu - više od 63.000, dok ih je najmanje u Pirotu, nešto više od 1.000. Najtraženiji su jednoiposobni stanovi od 45 do 50 kvadrata, koje je u Beogradu teško pronaći, a cene zakupa kreću se od oko 350 evra u Borči do čak 700 evra na Dorćolu.
Maša Đuričić, agent za nekretnine navodi da bi novi Zakon o kontrolisanom zakupu imao za cilj zaštitu podstanara od naglog rasta kirija, koji je poslednjih godina dodatno podstaknut dolaskom stranih državljana iz Rusije i Ukrajine. Ona ističe i da u Srbiji ne funkcioniše razvijeno tržište kapitala, zbog čega građani višak novca najčešće ulažu u nekretnine.
Đuričić govori da se ulaganje u nekretnine trenutno isplati zbog stalne potražnje, ali da bi ograničavanje kirija poremetilo tržište i smanjilo isplativost kupovine stanova. Prema njenim rečima, takve mere mogle bi da odvrate investitore i usmere ih ka drugim tržištima, jer se kapital mora vratiti u razumnom roku.
"Zakon ne može da reši problem"
Advokat Šaljić pak ističe da je predlog Zakona previše komplikovan, teško razumljiv građanima i da bi, da bi bio opravdan, morao da bude jednostavniji i usklađen sa realnim tržišnim uslovima.
- Lečenjem problema visokih zakupnina, tako što ćete ih ograničiti, niste rešili problem. Zašto? Zato što ćete destimulisati zakupodavce da izdaju stanove. Zašto? Zato što nije njihov hir da zakupnina bude velika, izuzimajući period dolazak stranaca i tako dalje, koji je neminovno prisutan. Jeste tu skočila cena, ali imamo druge parametre - cenu građevinskog materijala, cenu kvadrata koja od toga zavisi u prodaji stanova, cenu opremanja stana, cenu renoviranja stana. Kad vi to sve stavite na papir, da li se jednom zakupodavcu isplati da izda stan po nižoj ceni ili nekoj ograničenoj ceni - jasan je Šaljić.
Advokat ukazuje da se problem visokih zakupnina ne može rešiti prostim administrativnim ograničavanjem cena, već pre svega povećanjem ponude stanova, posebno kroz novu gradnju van centra grada.
Ističe i da visoke kirije često nisu posledica pohlepe vlasnika već visokih troškova gradnje i renoviranja, koji se formiraju po tržišnim i globalnim cenama, pa se ne mogu prilagoditi zakonom.
"98% stanodavaca ne prijavljuje stanare"
Đuričić ukazuje na još jedan problem - da se tržište zakupa u Srbiji uglavnom odvija u sivoj zoni, jer većina stanodavaca ne prijavljuje prihode, zbog čega država gubi novac i mora sistemski da reaguje. Navodi da bi novi zakon uveo obavezne, notarski overene ugovore uz minimalne troškove, kao i da regulacija kirija nije neuobičajena praksa, budući da je decenijama primenjuju brojne evropske zemlje.
"Vama 98% stanodavaca ne prijavljuje stanare, tako je država mora da se uhvati u jednom trenutku u koštac sa ovim po nju najvećim problemom."
Šta u Beogradu može da se kupi za 100.000?
- Odgovor je krajnje skeptičan to je prva stvar što se tiče iznosa od sto hiljada, nažalost. To su teške periferije. Ili, srećom ili nažalost - Stara Pazova, Novi Banovci, Obrenovac, područja uz Dunav. Na kraju krajeva i grad se širi. Mi smo pre deset godina, na primer, imali Kneževac koji je bio maltene selo, sad vam je legitiman deo Rakovice i recimo sada vam je Višnjička banja, divno je uređeno naselje, širi centar grada - zaključuje Maša Đuričić.
