Najpoznatija ljubavnica na svetu posle INTIMNIH ODNOSA SA HITLEROM ispirala je vaginu sirćetom i vodom: Opsesivno ga je volela, a NIJE SMELA da zatrudni

Na današnji dan, 6. februara 1912, rođena je Eva Braun, žena koja je gotovo ceo život provela čekajući Adolfa Hitlera. Čekala je njegov pogled, njegov dolazak, njegovu poruku. Trenutak da prestane da je drži na distanci i da iskusi intimne odnose. Čekala je da je prizna, da je pokaže svetu, da je nazove svojom. Na kraju je to i dočekala, ali samo na 36 sati. Eva Braun bila je najpoznatija ljubavnica u istoriji, ali i jedna od najusamljenijih žena ikada. Volela je psihopatu koji je voleo samo sebe, moć i kontrolu. Zbog njega je dva puta htela da se ubije. Zbog njega je pristala da bude tajna. Zbog njega je umrla.

Kad je u septembru 1929. u minhenski fotografski studio ušao Adolf Hitler, Eva Braun imala je 17 i po godina. Radila je kao asistentkinja, bila je vitka, mlada, vedra. Stajala je na merdevinama i slagala kutije kad je primetila da joj nepoznati muškarac posmatra noge. Bio joj je čudan – smešni brkovi, svetli baloner, šešir u ruci. Ali pogled nije bio nimalo smešan. Taj muškarac bio je u usponu, gladan moći i obožavanja. I odmah ju je zapamtio.

Istoričarka Anđela Lambert, autorka knjige "Izgubljeni život Eve Braun", tvrdi da je Hitler već tada u njoj video "idealnu projekciju žene kakvu želi – mladu, tihu, bez ambicija". Eva je odrasla u pristojnoj porodici: otac učitelj, majka domaćica, katoličko vaspitanje, bez ekscesa. Bila je tipična devojka srednje klase: filmovi, ples, moda, sport. Kad su roditelji procenili da je previše zainteresovana za mladiće, poslali su je u samostan. Tamo se gušila. Bila je inteligentna, ali je odbijala disciplinu. U izveštajima su je opisali kao ambicioznu, ali nezainteresovanu za pravila. Samostan je potvrdio samo jedno: Eva je tada još bila devica.

Dva meseca nakon izlaska, upoznala je Hitlera. Hitler je imao 40 godina i već je bio duboko u političkom usponu. Žene su ga obožavale, ali on je birao pažljivo. Nije želeo jaku, samosvesnu partnerku. Trebala mu je žena koja neće postavljati pitanja. Istoričarka Gita Sereni opisala je Hitlera kao čoveka "magnetske privlačnosti", izrazito šarmantnog u privatnom okruženju. Bio je uredan, mirisan, elokventan, voleo je žensko društvo, komplimente i pažnju. Eva mu je sve to dala i ništa tražila zauzvrat.

Trudnoća nije dolazila u obzir. Njihov odnos godinama nije bio seksualan. Izlasci, pozorište, ručkovi, pokloni. On ju je testirao. Ona se nadala. Kad su napokon započeli intimni odnos, Eva je činila sve kako ne bi zatrudnela. Na najvišoj polici ormara držala je irigator – spravu za ispiranje intimne regije toplom vodom i sirćetom nakon se*sa. Bila je to primitivna i nepouzdana kontracepcija, ali Eva je znala jedno: Hitler ne želi dete. Istoričarka Hajke B. Gertemaker navodi da je Hitler insistirao na tome da ostane "nedodirljivi samotnjak", muškarac koji "žrtvuje privatnu sreću za Nemačku". Dete bi uništilo taj mit. Eva je pristala.

Hitler je često nestajao. Obećavao, pa se nije pojavljivao. Nije se izvinjavao. Eva je patila u tišini. U novembru 1932. pucala je sebi u vrat. Namerno. Ne da umre, nego da ga natera da dođe. Došao je. Prekinuo je kampanju, pojavio se s cvećem, bio nežan. Ali tek nakon drugog pokušaja samoubistva, tabletama za spavanje 1935, odlučio je da se "mora pobrinuti za nju". Kupio joj je kuću. Dao joj luksuz. I zlatni kavez.

Eva je imala sve: skupe haljine, francuske parfeme, kozmetiku, kućnu pomoćnicu. Ali novac nije dobijala od njega nego preko Martina Bormana, čoveka kojeg je mrzela iz dna duše. Borman je kontrolisao njen život. Plaćao račune, isplaćivao novac, podsećao je da je zavisna. Kad je htela novu haljinu ili manikir, morala je da moli njega. Bila je ponižena.

U nacističkim krugovima Evu su prezirali. Smatrali su je neinteligentnom, lakom, nedostojnom. Žene su je mrzele, muškarci omalovažavali. Zvali su je "EB" ili "krava". Samo retki, poput Alberta Špera, videli su u njoj nešto drugo: odanu, brižnu, toplu ženu. "Bila je prava žena za muškarca", rekao je Šper. "Jednostavna, ali iskrena."

Smrt u bunkeru

Eva nikad nije bila priznata. Njeno ime nije postojalo. Bila je skrivena, nevidljiva, bez identiteta. To ju je razaralo. Plesala je strastveno, posebno tango. Kroz ples je izlazila njena potisnuta senzualnost. Hitler se tome rugao. Ipak, ostala je.

U bunkeru, dok se Berlin rušio, Eva je odbila da ode. Ostala je s njim. Venčali su se 29. aprila 1945. Bila je nervozna, ali srećna. Prvi put i poslednji bila je "Frau Hitler", što je oduvek htela. Dan kasnije oprostila se sa svima. Rekla je: "Pozdravi mi Bavarsku". Popila je cijanid, prenosi Express.hr