Ukupno 13 miliona ljudi u Evropi radi za minimalnu platu
Paritet kupovne moći pokazuje bolju sliku za nominalno siromašnije zemlje
Analizirajući životni standard, često se uzimaju u obzir plate. Eurostat je objavio podatke o bruto minimalnim platama i paritetu kupovne moći u većini članica i nekim zemljama koje su kandidati za članstvo u EU, pri čemu su razlike u obe kategorije velike.
Nešto manje od 13 miliona ljudi u 22 evropske zemlje radi za minimalnu platu, a mnogima od njih to nije dovoljno za život. Analize Eurostata pokazuju da povećanja minimalca nije bilo u šest država i da trećina ljudi nije dobila povišicu još od jula prošle godine.
Među državama članicama Evropske unije, piše Euronews prenoseći podatke Eurostata, najveća minimalna bruto plata u januaru ove godine isplaćena je u Luksemburgu (2704 evra), Irskoj (2391 evro), Nemačkoj (2343 evra), Holandiji (2295 evra) i Belgiji (2112 evra).
Inače, Eurostat rangira visinu plata po kategorijama do 1000 evra, između 1000 i 1500 evra i iznad 1500 evra. Hrvatska se, sa bruto minimalnom platom od 1050 evra, nalazi na sredini liste sa Španijom, Slovenijom, Litvanijom, Poljskom, Kiprom, Portugalom i Grčkom.
Minimalne plate su za više od 11 odsto porasle u Bugarskoj, Mađarskoj, Litvaniji i Slovačkoj. Promene tokom cele 2025. i početkom 2026. godine nisu zabeležene u Estoniji, Španiji i Sloveniji, a u Rumuniji je minimalac ostao isti u nacionalnoj valuti, ali je kurs evra učinio da to izgleda kao da je pao.
Eurostat je osim 22 zemlje članice EU analizirao i minimalce u sedam zemalja kandidatkinja. Ali to je samo pogoršalo statistiku jer sve zemlje kandidatkinje spadaju u grupu od 15 zemalja sa bruto minimalnim platama nižim od 1000 evra.
Najnižu bruto minimalnu platu među članicama EU ima Bugarska (620 evra), a među ostalim zemljama 'minimalni minimalac' zabeležen je u Ukrajini (173 evra).
Veće razlike u kupovnoj moći
Ali nije sve u novcu, već i u paritetu kupovne moći, odnosno mogućnosti kupovine određenog broja proizvoda za isti iznos. Naime, troškovi života se, kao i plate, razlikuju od zemlje do zemlje, a da bi se to lakše uporedilo, uveden je PPS kao 'veštačka valuta', odnosno merna jedinica koja u teoriji kupuje istu korpu roba i usluga u svakoj zemlji.
Gledajući po PPS-ovima, najveća minimalna plata je u Nemačkoj (2157 PPS-a), a najmanja u Estoniji (886 PPS-a).
Prvih devet zemalja na listi po platama u evrima imaju visoke plate i u PPS-u, pa je Hrvatska i ovde u sredini poretka (1377 PPS-a), ali je zanimljivo da su nominalno siromašnije zemlje poput Rumunije i Bugarske mnogo bolje po paritetu kupovne moći. Zanimljivo je i to da sve zemlje kandidatkinje, osim Albanije, imaju znatno bolji paritet kupovne moći nego što bi to sugerisale njihove minimalne plate u evrima.
Stručnjaci Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) primetili su da je veća produktivnost osnova za održivo veće plate i da su privrede sa jačom industrijskom ili finansijskom aktivnošću obično produktivnije.
Visokotehnološke industrije takođe obično pokazuju veću produktivnost, a jača pregovaračka moć radnika još je jedan od ključnih faktora za rast plata.
