Dobro raspoređene biljke u bašti mogu poboljšati rast, prinos i obezbediti prirodnu zaštitu od štetočina
Kombinacija „sestrinskih biljaka“ poput kukuruza, tikava i pasulja posebno se preporučuje za optimalne rezultate
Krastavci se uglavnom smatraju biljkama koje nije teško gajiti, ali oni ipak traže određenu pažnju i odgovarajuće uslove da bi dali dobar prinos. Posebno ih mogu ometati promene vremena, kao što su duži kišni periodi i niže temperature, jer tada sporije rastu i postaju podložniji bolestima, poput pepelnice, kao i napadu raznih štetočina.
Osim vremenskih uslova, važan faktor je i koje biljke se sade u njihovoj blizini. Neke vrste mogu negativno uticati na krastavce tako što im oduzimaju hranljive materije iz zemlje ili podstiču pojavu bolesti. Zbog toga krastavci slabije napreduju i daju manji rod. Zato je pri planiranju bašte važno dobro razmisliti o rasporedu biljaka i njihovom međusobnom odnosu.
Biljke koje krastavac ne može da "smisli"
- Aromatično bilje (žalfija i nana će usporiti rast krastavaca)
- Dinja (insekti koji vole dinju, obožavaju i krastavce)
- Krompir (ako ga sadite blizu karastavaca, uzeće im svu "snagu" i biće zakržljali i mali).
Biljke koje krastavac obožava i podstiče njegov rast
- Pasulj
- Cvekla
- Celer
- Kukuruz
- Mirođija
- Zelena salata
- Neven
- Potočarka
- Grašak
- Rotkvica
- Suncokret
Pravilno raspoređivanje biljaka u bašti može u velikoj meri da utiče na njihov rast i ukupan prinos. Kada se različite vrste sade jedna pored druge tako da se međusobno "slažu", one mogu da se pomažu u razvoju i stvaraju povoljnije uslove za rast. Takve kombinacije često dovode do boljeg prinosa, prirodne zaštite od štetočina i privlačenja većeg broja oprašivača.
Baštovani posebno ističu tzv. "sestrinske biljke" - kukuruz, tikve (ili tikvice) i pasulj, jer se smatra da one zajedno bolje napreduju. Pored toga, ovakav način sadnje omogućava i efikasnije korišćenje prostora, što je naročito korisno u manjim baštama.
(Izvor: Alo)
