Dinka je iskoristila zakonsko pravo na besplatno vođenje računa za penzionere umesto plaćenih usluga
Objasnila je kako je detaljnim pregledom transakcija pronašla i odbacila neiskorišćene bankarske pogodnosti
Dinka Juričić, penzionisana profesorka iz Šarengrada, na svom Fejsbuk profilu redovno deli priče iz Šarengrada i dogodovštine iz svakodnevnog života. U najnovijoj objavi Juričić je opisala kako je uspela da smanji bankarske naknade za 150 evra godišnje.
„Svake godine u januaru proverim ukupan iznos naknada koje mi je banka naplatila u prethodnoj godini za svoje usluge i razmislim kako da taj iznos što više smanjim. Zato sam i danas bila u Vukovaru, u svojoj banci. Uspela sam sebi da za 150 evra godišnje smanjim naknade koje su mi uzimali za korišćenje raznih 'usluga' raspolaganja MOJIM novcem”, napisala je Dinka u objavi i objasnila kako je to uradila.
Ona je službenici u banci otkazala plaćeno vođenje računa i tražila da joj račun ubuduće vode besplatno (na šta od ove godine svi penzioneri u Hrvatskoj imaju pravo).
Slatka ušteda
„Službenica me vrlo pristojno i uporno pokušavala nagovoriti da to ne činim jer ću izgubiti gomilu pogodnosti koje sam do sada imala, npr. pravo na otplatu na rate, pravo na dozvoljeni minus... Rekla sam joj da te usluge ne trebam i da ih ni do sada nisam koristila.
Onda je krenula sa drugim krugom nagovaranja: da uz besplatno vođenje bankovnog računa gubim pravo na 12 besplatnih mesečnih bankarskih transakcija. Otvorila sam joj svoj m-banking račun i pokazala da su mi i do sada za svaku transakciju naplaćivali 35 centi i da u celom mesecu nije bila nijedna od tih navodnih 12 besplatnih transakcija na koje sam imala pravo.
Ukratko, sada banci umesto 11,23 evra mesečno plaćam samo 1,33 evra za m-bankarstvo, plus naknade od 0,35 evra za svaku transakciju (što sam i ranije plaćala)”, napisala je Dinka rekavši da se možda nekome tih 150 evra uštede godišnje ne čini mnogo, ali njoj je ta ušteda neodoljivo slatka.
Neprijatno iskustvo
„Gurmanski rečeno: od novca koji svakog meseca uštedim koristeći mogućnost besplatnog vođenja mog bankovnog računa, mesečno mogu da kupim 4 litra svog omiljenog sladoleda (burbon vanila). A to je stvarno mnogo finog sladoleda. Htela sam reći: proverite da li vam zaista trebaju sve te usluge koje vam žele uvaliti (i naplatiti) i sami izračunajte da li vam se one zaista isplate”, zaključila je Juričić.
Ne dajte se nagovoriti na nepotrebne troškove.
Javili su se i drugi penzioneri sa svojim iskustvima sa bankama. „Odvratni su! Moja banka mi godinama naplaćuje za donacije azilima, iako je odavno to zakonski rešeno da se ne naplaćuje. Izmislili su svoje dodatne uslove, koje sam na zahtev ispunila, i opet naplaćuju svaku donaciju 35 c. Nakon silne elektronske prepiske umorila sam se, zapravo treba uhvatiti vremena i pozabaviti se time, treba krenuti od Zakona o zaštiti potrošača itd.”
„Nekada su te naknade bile 5–6 kuna, a kad je došao evro, odjednom naplaćuju deset puta više! Šta više i drugačije nude za taj novac? Ništa! Ja sam isto uzela najjeftiniji paket, ne dam im ništa što ne moram, a plaćanje na rate i otplata na rate samo te navode da trošiš novac koji nemaš ili više nego što trebaš. Tako da je smanjenje bankarskih usluga jedan oblik discipline, štednje i finansijske pismenosti. Žao mi je službenica jer one moraju da nagovaraju klijente na trošenje i razne pakete, osiguranja i slično. Jedna od mnogih koja je dala otkaz rekla mi je da ih snimaju i posle 'ribaju' da se ne trude dovoljno i da ne prodaju 'bankarske proizvode'.”
Ostavili mobilno bankarstvo
„Tako smo i mi danas. Prebacili na besplatni i samo ostavili mobilno bankarstvo. Nisam računala uštedu, službenica je spominjala 3 i nešto evra da se do sada plaćalo. Koliko god bilo, dobro dođe.”
„Ja sam imao neki bazični paket i internet bankarstvo u HPB i samo su mi ukinuli dozvoljeni minus i pretvorili ga u kredit bez moje saglasnosti... Tako ću sada verovatno imati nižu pretplatu i oni će nakon 12 meseci prestati da zarađuju mesečno oko 10 evra kamate na minusu koji sam koristio... oko 200 € godišnje uštede.”
„Do pre 35 godina banke su nam plaćale pristojnu kamatu na sredstva po viđenju i tekućim računima i davale besplatno brda čekova kojima smo plaćali na koliko god rata dogovorimo – ovo danas su pijavice, paraziti najgore vrste (poslovne transakcije su do velikih promena 2000. god. koštale 35 lipa).”
(Izvor: Dnevno.hr)
