Strategija za uspeh novogodišnjih poslovnih ciljeva: Kako da januar postane odskočna daska za čitavu godinu
Statistike pokazuju da mnogi ciljevi ne opstaju nakon prvog tromesečja zbog nedelotvornog postavljanja
Dugoročni ciljevi se ističu po realnosti, razlaganju na korake i uključenju zaposlenih u njihovo definisanje
Komentara 0
Januar je mesec velikih planova i ambicioznih strategija. Kompanije tada postavljaju ciljeve za celu godinu, timovi počinju da planiraju nove projekte, a menadžeri saopštavaju vizije koje bi trebalo da pokrenu organizaciju unapred. Ipak, statistika je neumoljiva – veliki deo tih ciljeva ne preživi ni prvo tromesečje. Već u februaru entuzijazam slabi, a do marta se mnogi planovi tiho arhiviraju pod „nerealno“ ili „odloženo“.
Problem najčešće nije u nedostatku ambicije, već u načinu na koji se ciljevi postavljaju. Previše često oni su apstraktni, preopšti ili nametnuti odozgo, bez jasne veze sa svakodnevnim radom ljudi koji bi trebalo da ih ostvare. Kada zaposleni ne razumeju zašto je neki cilj važan ili kako se njihov lični doprinos uklapa u širu sliku, motivacija brzo opada.
Blic preporučuje
Karakteristike dugoročnih ciljeva
Ciljevi koji traju duže od januara imaju nekoliko zajedničkih karakteristika.
Prvo, oni su realni, ali ne i mlaki. Ambicija je važna, ali samo ako je praćena jasnim planom kako do nje doći. Drugo, oni su razloženi na manje, merljive korake. Umesto jednog velikog godišnjeg cilja, uspešnije kompanije definišu kvartalne ili čak mesečne etape, koje omogućavaju stalnu proveru napretka i korekcije u hodu.
Još jedan ključni element je uključivanje zaposlenih u proces postavljanja ciljeva. Kada timovi imaju priliku da daju input, predlože rešenja i ukažu na potencijalne prepreke, ciljevi prestaju da budu „još jedan zadatak“ i postaju zajednički projekat. U takvom okruženju odgovornost je veća, ali je i osećaj pripadnosti snažniji.
(Izvor: Bizlife)