Brana 'Tri klisure' u Kini je najveća hidroelektrana na svetu po proizvodnji električne energije
Ljudske aktivnosti, poput izgradnje gigantskih brana i masovne eksploatacije podzemnih voda, menjaju osu rotacije Zemlje
Brana "Tri klisure", pravo remek-delo modernog inženjeringa smešteno u centralnoj Kini na reci Jangce, proizvodi više električne energije nego bilo koja druga hidroelektrana na planeti. Međutim, njene razmere su toliko ekstremne da, prema podacima NASA-e, gigantska akumulacija vode u ovoj brani direktno menja "moment inercije" naše planete i usporava rotaciju Zemlje.
Obara sve svetske rekorde u proizvodnji struje
Sa instalisanom snagom od impresivnih 22.500 MW, ova megastruktura je apsolutni svetski lider.
Brana "Tri klisure" je prva uspela da po proizvodnji nadmaši čuvenu hidroelektranu Itaipu (zajednički projekat Brazila i Paragvaja), oborivši njen dotadašnji rekord od 103 TWh.
Svoju punu snagu kineska brana je demonstrirala tokom 2020. godine, kada je nakon intenzivnih monsunskih kiša proizvela neverovatnih 112 TWh električne energije.
Da bi se shvatila kolosalnost ove cifre, dovoljno je istaći da ova jedna elektrana proizvede više struje nego što cele države, poput Finske ili Čilea, potroše na godišnjem nivou.
Kako je čovek uspeo da "uspori" planetu?
Ova neverovatna građevina dugačka je 2.335 metara i visoka 185 metara, a sposobna je da zadrži do 40 triliona litara vode. Upravo ta nezamisliva masa vode privukla je pažnju istraživača iz NASA-e.
Kako objašnjava geofizičar Bendžamin Fong Čao, punjenje ovolikog rezervoara pomera Zemljinu osu i usporava rotaciju naše planete. Posledica ovog inženjerskog poduhvata je to da se dužina dana na Zemlji produžava za 0,06 mikrosekundi.
Iako je za naš svakodnevni život ova promena neprimetna, ona je fascinantan dokaz koliko ljudska aktivnost može uticati na fundamentalne procese planete.
Ljudski faktor i "negativna prestupna sekunda"
Danas se prirodnom procesu pomeranja Zemljine ose usled promena u atmosferi pridružio i takozvani "ljudski faktor". Pored gigantskih brana i otapanja polarnih kapa, masovna eksploatacija podzemnih voda takođe ostavlja traga. Samo za potrebe poljoprivrede i industrije, između 1993. i 2010. godine iscrpljeno je oko 2.150 gigatona vode, što je pomerilo osu rotacije Zemlje za čak 80 centimetara ka istoku.
Ovakve promene pokrenule su ozbiljne debate među svetskim naučnicima o potrebi uvođenja tzv. "negativne prestupne sekunde" u međunarodno vreme, čija je primena sada odložena za 2029. godinu.
