Energija se skladišti podizanjem betonskih blokova, a oslobađa spuštanjem s blokova uz pokretanje generatora
Prednost ove tehnologije je dugovečnost, odsustvo degradacije i nezavisnost od retkih metala, ali ima i ozbiljne mane
Zamislite moćno skladište energije koje, umesto skupih i štetnih hemijskih ćelija, koristi isključivo gigantske terete i nepogrešivu silu gravitacije. Takozvana gravitaciona baterija predstavlja inovativan, potpuno ekološki sistem koji se oslanja na čistu fiziku kako bi uspešno stabilizovao elektroenergetske mreže.
Genijalan sistem podizanja i spuštanja tereta
Njena glavna uloga je prikupljanje viška struje iz obnovljivih izvora energije (poput vetra ili sunca) i njeno oslobađanje tačno onda kada je mreži najpotrebnija, odnosno u trenucima vršne potrošnje.
Sam princip rada je istovremeno i fascinantan i neverovatno jednostavan. Tokom procesa "punjenja", višak energije pokreće snažne dizalice koje podižu masivne betonske blokove na vrh specijalno dizajniranog tornja. Na taj način, električna energija se transformiše i uspešno skladišti kao potencijalna energija samog tereta.
Kada u mreži dođe do manjka struje, započinje obrnuti proces - pražnjenje. Viseća betonska masa se polako spušta pod uticajem gravitacije, a ta sila pokreće generatore koji njeno mehaničko kretanje efikasno pretvaraju nazad u električnu energiju.
Dugovečnost bez retkih metala, ali uz basnoslovne troškove
Iako ovaj sistem impresionira stručnjake svojom dugovečnošću, potpunim odsustvom degradacije (za razliku od litijum-jonskih baterija koje vremenom slabe) i činjenicom da apsolutno ne zavisi od retkih metala, on ipak nosi i značajne mane.
Najveća prepreka za masovnu upotrebu je niska gustina energije. Da bi se sačuvala iskoristiva i velika količina struje, neophodna je izgradnja monumentalnih i izuzetno skupih tornjeva. Ovakve džinovske građevine ozbiljno narušavaju prirodni pejzaž, što gotovo uvek izaziva snažan otpor lokalne zajednice.
Pored prostornih i estetskih problema, tu su i tehnički izazovi. Ključni mehanički elementi ovog sistema, poput čeličnih sajli i prenosnih mehanizama, trpe ogromna fizička naprezanja i preopterećenja. Upravo to iziskuje konstantno i papreno skupo održavanje, što dovodi u pitanje ekonomsku isplativost celog projekta.
