Vreo je letnji dan, a ribari na pristaništu istovaraju njihov ulov.
Jedan od njih ponosno pokazuje nekoliko mladunaca ajkule koji su se zapleli u njegove mreže.
Kaže da je sendvič sa mesom ajkule lokalni specijalitet.
Drugi ribar stavlja dve velike ribe na motocikl i odlazi.
Na prvi pogled, mesto izgleda kao sasvim obična ribarska luka.
Međutim, pristanište se nalazi u Bandar Abasu, iranskom gradu u Ormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih pomorskih prolaza u svetu i ključnoj tački američko-izraelskog rata protiv Irana.
Od početka sukoba, ovo je prvi put da su međunarodni novinari mogli da posete iransku obalu Ormuskog moreuza.
Kada su Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael 28. februara pokrenuli napade na Iran, režim u Teheranu je odgovorio napadima na Izrael i susedne države u Persijskom zalivu u kojima su raspoređene američke snage, a geografski položaj zemlje je pretvorio u jedno od svojih najjačih sredstava pritiska.
Iranska revolucionarna garda (IRGC) počela je da otvara vatru na trgovačke brodove koji su pokušavali da prođu kroz moreuz bez njegove dozvole, zbog čega je ovaj pomorski put praktično postao neprohodan.
Pomorci iz celog sveta ostali su blokirani, a cene nafte su naglo porasle, što je dovelo do poskupljenja energije i goriva, ali i mnogih proizvoda koji se prevoze u razne delove sveta.
SAD su uzvratile uvođenjem sopstvene pomorske blokade svih brodova koji koriste iranske luke u Persijskom zalivu.
Zbog toga su ove vode već mesecima previše opasne za ribolov.
Mnogi ribari prestali su da izlaze na more, a neki su nastavili da ribare, svesni da odlaze na bojno polje.
Sada, nekoliko nedelja pošto je Iran dozvolio delimično otvaranje moreuza u skladu sa sporazumom o prekidu vatre sa SAD-om koji se uglavnom poštuje, more je ponovo mirno i ribari opet isplovljavaju.
Jedan od njih, Abdul Rahman, poveo je ekipu BBC-ja kroz moreuz da bi pokazao kako je rat uticao na život u Bandar Abasu i njegovoj okolini.
Dok smo plovili kroz moreuz, videli smo dva kontejnerska broda koja je IRGC zaplenio u aprilu, na vrhuncu sukoba.
IRGC je tada saopštio da su ta plovila ugrozila bezbednost pomorske plovidbe „uplovljavanjem bez neophodnih dozvola i manipulisanjem navigacionim sistemima".
- Kako je Ormuski moreuz postao najmoćnije oružje Irana
- Desetine brodova prolaze kroz Ormuski moreuz posle američko-iranskog dogovora
- Ormuski moreuz - tačka trvenja Irana i Amerike
Uprkos prekidu vatre, brodovi MSC Frančeska i Epaminondas, koji su plovili pod zastavama Paname, odnosno Liberije, i dalje su zarobljeni.
Videli smo desetine drugih teretnih brodova koji čekaju dozvolu iranskih vlasti da prođu kroz Ormuski moreuz.
Dok smo se približavali ostrvu Ormuzu, udaljenom osam kilometara od Bandar Abasa, naš vodič Rahman pokazao nam je staru tvrđavu koja se uzdiže nad obalom.
Crveni, urušeni zidovi tvrđave svedoče da se borba za kontrolu nad ovim moreuzom vodi već vekovima.
Tvrđava je izgrađena početkom 16. veka i imala je ključnu ulogu u kontroli Portugalskog carstva nad ovim ključnim pomorskim prolazom - sve do 1622. godine, kada je Portugalce proterao persijski šah Abas Prvi, po kojem je nazvan Bandar Abas.
I danas, Bandar Abas ima izuzetno veliki strateški značaj.
Grad se nalazi na južnoj obali Irana, u blizini najužeg dela Ormuskog moreuza, i baza je regularne iranske ratne mornarice i pomorskih snaga Iranske revolucionarne garde.
U mirnodopskim uslovima, kroz ove vode prolazi oko petina isporuka nafte i prirodnog gasa u svetu, zbog čega je ovaj grad od presudnog značaja za svetsku ekonomiju, ali i za iransku vojnu doktrinu „asimetričnog ratovanja", koja je osmišljena za borbu sa vojno nadmoćnijim protivnicima.
Tokom čitavog rata, američki predsednik Donald Tramp je više puta pretio daljom eskalacijom sukoba, upozoravajući da Iran „neće imati državu" ukoliko ne otvori Ormuski moreuz.
Međutim, uprkos Trampovim pretnjama i postignutom prekidu vatre, Iran još nije u potpunosti otvorio moreuz.
Analitičari smatraju da je ovaj morski prolaz i dalje ključni adut Teherana u pregovorima sa SAD-om o postizanju trajnog mirovnog sporazuma.
Kada je BBC tim stigao u Bandar Abas, video je znakove povratka uobičajenom životu.
Porodice su se vratile u njihove domove, prodavnice su ponovo otvorene i saobraćaj se odvija na ulicama.
Pijaca, na koju roba vekovima stiže morskim putem pre nego što se šalje na jug Irana, ponovo vrvi od ljudi.
Ipak, u okolini su vidljive posledice rata.
U ulici Kušnudi, iza glavnog univerziteta u Bandar Abasu, stambena zgrada je pretvorena u ruševine.
Pogođena je u izraelskom vazdušnom napadu 26. marta.
Polovina zgrade i dalje stoji, dok se druga urušila u gomilu betona i iskrivljenih metalnih konstrukcija.
Spolja se vidi unutrašnjost spavaćih i dnevnih soba u kojima su nekada živele porodice, a sa razorenih fasada vijore se iranske zastave.
U zgradi je bilo i nekoliko kancelarija, a Fatima, 40-godišnja preduzetnica koja je tu radila, nije bila u objektu u vreme napada.
„Poznavala sam mnoge porodice koje su ovde živele", kaže ona.
„Bilo je majki i dece. Spavali su kada je izvršen napad.
„Neki su preživeli, ali troje ljudi je poginulo.
„Jedan od njih je vojni oficir koji je ovde živeo sa porodicom.
„Ali ovo nije bila vojna baza".
Izraelska vojska je saopštila da je meta napada bio komandant mornarice Iranske revolucionarne garde Alireza Tangsiri.
Četiri dana posle napada Iran je potvrdio da je on poginuo.
Iranska novinska agencija Fars objavila je da je troje ljudi poginulo i da je sedam povređeno kada su dve rakete pogodile zgradu.
Prema podacima Iranskog Crvenog polumeseca, u provinciji Ormozganu, čiji glavni grad je Bandar Abas, poginuo je 261 čovek, među kojima su i civili i vojno osoblje.
Ovaj napad pokazuje koliko su u Iranu civilni i vojni život isprepletani, zbog čega često ne postoji granica između vojnih ciljeva i stambenih objekata.
- 'Na brodu nemate gde da se sakrijete': Mornari zaglavljeni u vodama Bliskog istoka
- Iranska 'flota komaraca': Skup čamaca muči Ameriku u Ormuskom moreuzu
- Bab el-Mandeb: Druga ključna brodska ruta na Bliskom istoku koja može da bude blokirana
Prema podacima neprofitne organizacije Akled (Armed Conflict Location and Event Data Project - Acled) koja prikuplja i analizira podatke o lokaciji i dešavanjima tokom oružanih sukoba, od 28. februara do stupanja na snagu sporazuma o prekidu vatre 8. aprila, SAD su izvele najmanje 96 odvojenih udara na Bandar Abas i okolinu.
Organizacija navodi da je više od trećine tih napada bilo usmereno na vojnu infrastrukturu, među kojima su objekti IRGC-a, raketni položaji, pomorski kapaciteti, i vazduhoplovna baza pri međunarodnom aerodromu u Bandar Abasu.
Mnoga od tih mesta se nalaze u neposrednoj blizini stambenih naselja.
Organizacija Akled nije mogla da potvrdi koji objekti su pogođeni u ostalim napadima.
Američko-izraelski udari tokom rata usmrtili su visoke iranske zvaničnike, među kojima je i vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, uništili su vojnu i ekonomsku infrastrukturu i naneli ozbiljnu štetu iranskom nuklearnom programu.
Međutim, gradonačelnik Bandar Abasa odbacuje tvrdnje da je rat oslabio Iran.
U razgovoru za BBC iz vladinog kompleksa sa blistavim zlatnim minaretom, Mehdi Nobani je rekao da ni Izrael ni SAD nisu ostvarili njihove vojne ciljeve, među kojima je i promena režima.
Istakao je da imenovanje novog vrhovnog vođe, Modžtabe Hamneija, sina Alija Hamneja, nije izazvalo podele, već je ujedinilo Iran.
„Ako bi se prekršio prekid vatre, Iran bi sigurno zatvorio Ormuski moreuz", rekao je on.
Na pijaci, mnogi ljudi nisu želeli da razgovaraju sa BBC novinarima.
Nisu svi naveli razlog, ali su neki rekli da ne veruju načinu na koji mediji predstavljaju Iran.
Na kraju je mlada žena ispričala da se iz Kine nedavno vratila u Iran da bi tokom sukoba bila sa njenom porodicom.
„Iranci su se ujedinili i pružaju podršku jedni drugima", rekla je ona.
Nešto dalje, u krivudavom prolazu pijace, 55-godišnja Fatemeh prodaje breskve.
Na pijaci postoje delovi namenjeni gotovo svakoj vrsti robe: svežoj ribi koja je tog jutra dopremljena iz Persijskog zaliva, urmama iz južnog Irana, uvoznoj elektronici, parfemima, kućnim potrepštinama, i tradicionalnoj nošnji.
Kaže nam da je tokom rata njen sin ostao bez posla i da se porodica sada izdržava od onoga što ona zaradi na njenoj tezgi.
„Nismo želeli rat.
„Kada počne bombardovanje, plašimo se.
„Tramp je želeo rat. Napao nas je iznenada.
„Mi ovo nismo želeli".
Naš razgovor je čula 40-godišnja Masume.
„Svaki rat stvara probleme", kaže ona.
„Utiče na privredu i živote ljudi.
„Ali moramo da budemo strpljivi".
Dok se pregovori nastavljaju, a prekid vatre je na ispitu, Ormuski moreuz će po svemu sudeći ostati ključna tena sukoba Irana i SAD-a.
Ali ljudi koji ovde žive, sukob doživljavaju drugačije - izgubljenim izvorima prihoda, noćima provedenim pod pretnjom vazdušnim napadima i nadom da će se ovo krhko primirje održati.
Dodatno izveštavanje: Jasmin Dajer
Naval al-Magafi izveštava iz Teherana pod uslovom da se nijedan deo njenog materijala ne koristi na BBC persijskom servisu. Ovakva ograničenja važe za sve međunarodne medijske kuće koje rade u Iranu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Amerika i Iran potpisali mirovni sporazum: Šta piše u dokumentu
- Ormuski moreuz: Jesu li pomorske blokade uspevale kroz istoriju
- Kapetan Srđan Janković za BBC: 'Kako smo prošli kroz Ormuski moreuz'
- Broj žrtava u američko-iranskom sukobu će možda ostati nepoznat
- Američko-iranski dogovor otvara pitanje čemu je služio ovaj rat: BBC urednik
- Zamrznuta iranska sredstva: Gde je novac i zašto je važan za Teheran
