„Svaka dovoljno napredna tehnologija izgleda kao magija", govorio je Artur Klark, britanski pisac naučne fantastike i autor knjige 2001: Odiseja u svemiru.
Dok se četvoročlana posada misije Artemis Dva, koja je oborila rekord u najdaljem odlasku od kuće do sada zabeleženu u ljudskoj istoriji, na internetu se smenjuju oduševljene pohvale i neosnovane sumnje da 'oni nisu ni otišli tamo gore'.
Posle više od pola veka i čuvenih Apolo misija, 1. aprila 2026. prvi put se ka Mesecu uputila svemirska letelica sa astronautima.
Kristina Koh, Rid Vajzmen, Džeremi Hansen i Viktor Glover su u letelici Orion došli najdalje nego bilo koji čovek pre njih.
Bili su udaljeni od Zemlje čak 406.000 kilometara, a Mesec im je bio 'nadohvat ruke', delilo ih je samo 6.500 kilometara, što je nešto manje nego od Beograda do Bostona, na istočnoj obali SAD.
Svet je nestrpljivo iščekivao njihove fotografije i snimke udaljene strane Meseca i planete Zemlje.
Dok su mnogi oduševljeno pratili dogodovštine posade Artemis Dva, drugi sumnjaju i smatraju da je reč o 'novoj nameštaljci' u režiji američke svemirske agencije (NASA).
Na društvenim mrežama ima komentara da „ljudi nikada nisu ni sleteli na Mesec", da su „fotografije misije Artemis Dva napravljene zahvaljujući veštačkoj inteligenciji jer nema zvezda i uvek se vidi samo jedna strana Zemlje" i neki drugi.
Ovo je šest najčešćih sumnjičavih tvrdnji čitalaca BBC-ja koji osporavaju dostignuća misije NASA-e Artemis Dva.
Na sva pitanja odgovara Anđelka Kovačević, profesorka astronomije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, čije je uža specijalnost astrofizika.
1. 'Jesu li uopšte leteli ka Mesecu?'
Da li su ljudi zaista leteli ka Mesecu je pitanje poverenja u istorijski dokumentovan rad ogromnog broja inženjera, naučnika i stručnjaka, među kojima su bili i ljudi poreklom iz Srbije, poput Dejvida Vujića, penzionisanog NASA inženjera.
Bio je jedan od sedmorice Srba koji su aktivno učestvovali u Apolo misijama.
Pored svedočenja inženjera i istorijski dokumentovanog toka, tu su i fizički dokazi da su misije zaista stigle do Meseca.
Tokom sletanja misije Apolo 11 na površinu Meseca, astronauti su na Zemlju doneli 382 kilograma lunarnog materijala (stene, jezgra, regolite, pesak i prašinu).
Oni se i danas proučavaju u laboratorijama i koriste za nova naučna saznanja o nastanku i evoluciji Meseca.
- Sletanje na Mesec - teorije zavere i istina
- Kako se „globusar" iz Bosne infiltrirao među ravnozemljaše i napravio puč
- Srbin koji je poslao čoveka na Mesec
Lunarna prašina je izuzetno sitna i toksična.
Statički se lepila za odela astronauta, oštećivala rukavice i grebala zaštitna stakla kamera.
Zbog toga se i sada intenzivno proučava, ne samo kao trag prošlih misija, već i kao ozbiljan problem za buduće letove i boravak ljudi na Mesecu.
Astronauti misija Apolo 11, 14 i 15 postavili su na Mesecu i retroreflektore, specijalne uređaje koji mere vreme povratka snopova lasera usmerenih sa Zemlje.
To znači da na površini Meseca i danas rade artefakti koje su ostavili učesnici Apolo programa.
Pogledajte fotografije posade misije Artemis Dva
2. 'Odakle im internet': Kako se šalju fotografije?
Važno je naglasiti da se ne koristi „običan internet" kao u svakodnevnom životu, već specijalizovana svemirska komunikaciona infrastruktura sa zemaljskim stanicama, velikim antenama i relejnim sistemima.
Slike i video snimke kao digitalne podatke na Zemlju, posada misije Artemis Dva šalje putem NASA mreža za komunikaciju u svemiru.
To su pre svega Near Space Network i Deep Space Network.
One omogućavaju stalnu razmenu podataka (od zdravstvenih do bezbednosti misije) letelice Orion i kontrolnog centra na Zemlji.
Artemis Dva uvodi i novu mogućnost: lasersku komunikaciju pomoću koje može da se šalje znatno više podataka nego što je moglo radio-mrežama.
Ima i ograničenja.
Kada je Orion prolazio iza Meseca, došlo je do planiranog prekida veze, jer ovo nebesko telo blokira radio-signale prema Zemlji.
Po ponovnom izlasku letelice iza Meseca, Deep Space Network ponovo je uspostavio vezu sa Orioniom.
Zbog velike količine podataka, neke informacije se po dolasku na Zemlju pakuju.
Prioritet su komunikacija posade i ključni podaci misije.
Apolo misije nisu koristile internet, već specijalni svemirski radio-sistem Unified S-Band.
On je objedinjavao glas, komande, telemetriju, praćenje, daljinomere i televiziju u jedinstvenom komunikacionom sistemu između letelice i Zemlje.
Televizijski signal sa Meseca na Zemlju mogao je da se prenosi preko radio-sistema, ali se fotografije visokog kvaliteta uglavnom nisu slale kao danas.
Beležile su se kamerama sa filmom i potom fizički vraćale na Zemlju.
- Sletanje na Mesec: Šta se zaista dogodilo i zašto je važno
- David Vujić i Apolo: Kako je inženjer srpskog porekla ostvario američki san
- Poslednji ljudi na Mesecu: Priče o preostalim živim Apolovim astronautima
3. 'Zašto sad ne sleću na Mesec, a jesu 1969, iako je tehnologija danas naprednija?'
Svemirska misija nije samo zbir naprednih uređaja, već veoma složen sistem u kojem bezbednost, pouzdanost, masa, gorivo, komunikacija i uslovi sletanja moraju da budu usklađeni do krajnjih granica.
Program Apolo razvijen je u drugačijoj istorijskoj situaciji, sa jasnim ciljem da čovek što pre stigne na Mesec, uz znatno veći prihvatljiv nivo rizika nego što bi se danas dopustilo.
Savremeni program Artemis Dva ima drugačiju filozofiju.
Cilj nije samo simbolično sletanje, već bezbedan i održiv povratak ljudi na Mesec, sa ambicijom da se tamo ostane duže i da se pripreme buduće misije.
To nužno znači više testiranja, provera i sporiji tempo.
Današnja planirana sletanja su i tehnički zahtevnija.
Apolo misije sletale su na pažljivo birane povoljnije oblasti, dok je Artemis ciljao južni, udaljeniji pol Meseca, gde su uslovi znatno teži - teren je složeniji, osvetljenje nepovoljnije, senke duboke, a navigacija i bezbedno spuštanje mnogo zahtevniji.
Nije tačno da ljudi danas ne mogu da slete na Mesec, već sada pokušavaju da to učine na težem mestu, uz veće bezbednosne zahteve i sa dugoročnijim ciljevima nego pre više od pet decenija.
Pogledajte video o Nilu Armstrongu, prvom čoveku koji je spustio nogu na Mesec
4. 'Zašto se na fotografijama ne vide zvezde?'
Zvezde se uglavnom ne vide zato što su kamere podešene za vrlo osvetljene objekte u prvom planu: astronauta, lunarni modul, Zemlju ili osunčanu površinu Meseca.
Kada je ekspozicija kratka, tamna pozadina neba ostaje bez vidljivih zvezda.
NASA to objašnjava i na primeru savremenih svemirskih snimaka.
Kada je objekat u kadru veoma svetao, koriste se kratke ekspozicije, pa se mnogo slabije zvezde ne registruju.
To znači da je razlog fotografski, a ne 'misteriozan'.
NASA objavljuje i fotografije iz svemira sa dugom ekspozicijom na kojima se zvezde i njihovi tragovi vide veoma jasno.
Za Apolo je to važilo zato što su astronauti fotografisali osunčanu površinu Meseca i sebe na veoma jakom svetlu.
Kod Artemisa Dva važi isto osnovno pravilo, samo sa savremenim digitalnim kamerama i prenosom podataka.
Ako je ekspozicija prilagođena svetloj površini Meseca ili letelici, zvezde se neće videti.
Kad bi se koristila duža ekspozicija za tamno nebo, zvezde bi se pojavile, ali bi osvetljeni objekti u prvom planu bili previše svetli.
Pogledajte tri zanimljiva trenutka tokom misije Artemis Dva
5. 'Gde je druga strana Zemlje na fotografijama posade Artemisa Dva?'
To je pre svega posledica putanje leta, orijentacije letelice i geometrije položaja Zemlje, Meseca i Sunca.
NASA je saopštila da Orion tokom misije mora da održava komunikaciju i praćenje preko sistema Near Space Network i Deep Space Network.
To znači da se letelica kreće i orijentiše u okviru vrlo konkretne geometrije misije, a ne nasumično i zbog toga se Zemlja u mnogim kadrovima pojavljuje iz slične perspektive.
NASA je na fotografijama posade Artemis Dva pokazala i da isti pogled na Zemlju može izgledati veoma različito u zavisnosti od ekspozicije kamere.
Na jednoj slici Zemlja izgleda svetlije, a na drugoj, sa drugačijim podešavanjem, bolje se vide tamniji delovi, polarna svetlost i noćni sjaj.
To ne znači da se „uvek vidi ista strana", već se često vidi ista ili slična hemisfera iz sličnog ugla, ali u različitim uslovima osvetljenja i sa različitim podešavanjima kamere.
Zemlja se i rotira, ali fotografije često nastaju u relativno kratkim vremenskim razmacima, pa promene nisu uvek odmah upadljive.
Dominantan utisak „iste strane" nastaje zato što se objavljuju kadrovi u kojima je Zemlja najjasnije osvetljena i vizuelno najupečatljivija.
NASA galerija putovanja ka Mesecu za Artemis Dva upravo prikazuje više takvih pogleda Zemlje iz Oriona.
Pogledajte kako izgleda tamna strana Meseca iz letelice Orion
6. 'Plav, pa siv': Koje je boje zapravo Mesec?
Mesec je uglavnom siv, ali ne u potpunosti.
Njegova površina ima čitav niz nijansi: od tamnosive i pepeljaste, preko toplijih braonkastih tonova, do blagih plavičastih područja.
Te razlike su posledica mineralnog sastava, naročito količine gvožđa i titanijuma, kao i geološke istorije pojedinih njegovih regiona.
Kada Mesec gledamo golim okom sa Zemlje, te razlike uglavnom nisu lako uočljive i ceo disk deluje gotovo jednolično, uglavnom je srebrnasto-siv ili beličast.
Taj utisak je delimično posledica kontrasta sa tamnim nebom.
Mesec nam izgleda mnogo svetlije, nego što njegova površina zaista jeste.
Suptilne nijanse mogu bolje da se uoče tek na pažljivo obrađenim fotografijama ili pri teleskopskim posmatranjima pod dobrim uslovima.
Kada astronomi objave pojačane kolor-snimke Meseca, na njima plavi, crveni, braon ili žuti tonovi mogu izgledati mnogo izraženije nego što bi ih ljudsko oko zaista videlo.
Ne znači da je slika „lažna", već da je kontrast boja pojačan kako bi se sitne razlike u sastavu bolje videle.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- 'Nijedan čovek do sada ovo nije video': Artemis Dva otišao najdalje od Zemlje u istoriji
- 'Svete, imamo još mnogo priča i fotografija za vas': Povratak Artemisa Dva na Zemlju
- Da li je Artemis Dva pokazao da bi čovek ponovo mogao da sleti na Mesec
- 'Ovo je za celo čovečanstvo': Prva misija sa posadom ka Mesecu posle više od 50 godina
- 'Mesečeva misija': Ko su astronauti u posadi Artemisa Dva
- Može li bilo ko 'posedovati' Mesec
