Nekoliko zemalja NATO-a raspoređuje mali broj vojnika na Grenland radi učešća u zajedničkim vežbama sa Danskom, dok američki predsednik Donald Tramp pojačava pretnje da će anektirati arktičko ostrvo.
Trampove izjave su dovele u krizu decenijama staru evropsku bezbednosnu alijansu, predvođenu SAD, povećavajući mogućnost da najveća i najmoćnija članica NATO-a anektira teritoriju druge.
Danska, koja je odgovorna za odbranu Grenlanda, upozorila je da bi napad na Grenland praktično okončao NATO i 14. januara je objavila da proširuje svoje vojno prisustvo „u tesnoj saradnji sa saveznicima NATO-a“.
Nemačka, Švedska, Francuska i Norveška su potvrdile da će ove nedelje poslati manji broj vojnika na zajedničku vežbu sa danskim trupama.
Kanada i Francuska su saopštile i da u narednim nedeljama planiraju da otvore konzulate u Nuku, glavnom gradu Grenlanda, u narednim nedeljama.
Svi ovi potezi usledili su u danu kada je ministar spoljnih poslova Danske bio u Vašingtonu na razgovorima o budućnosti Grenlanda, velikog ostrva koje ima delimičnu autonomiju, ali suštinski pripada Danskoj.
„Postoji suštinsko neslaganje“ sa SAD oko Grenlanda, rekao je Lars Loke Rasmusen posle razgovora u Beloj kući.
Lars Loke Rasmusen rekao je da je sastanak sa potpredsednikom Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom bio „otvoren, ali konstruktivan“.
Ali je dodao da američki predsednik Tramp insistira na „prisvajanju“ Grenlanda, što je „potpuno neprihvatljivo“.
„Veoma, veoma jasno smo stavili do znanja da to nije u interesu [Danske]“, rekao je.
Tramp je kasnije ponovio zainteresovanost zapreuzuimanje ostrva bogatog resursima, što je još jednom uznemirilo saveznike širom Evrope i podstaklo napetosti u NATO-u.
Pogledajte video: Zašto Tramp želi Grenland
Jednočasovni sastanak zvaničnika SAD, Danske i Grenlanda nije doneo značajan napredak, iako su se sve strane saglasile da formiraju radnu grupu na visokom nivou koja bi razgovarala o budućnosti autonomne danske teritorije.
Rasmusen je rekao da postoje „crvene linije“ koje se ne mogu preći i da će se radna grupa sastati u narednim nedeljama u nastojanju da pronađe kompromis.
Danska i Grenland su otvoreni za mogućnost da Amerika napravi još vojnih baza na ostrvu, dodao je.
Od Drugog svetskog rata, Amerika već ima vojnu bazu na severozapadnom vrhu sa više od 100 vojnika, ali Trampova administracija smatra ostrvo izuzetno strateški važnim za odbranu SAD.
Uprkos tome što je retko naseljena teritorija, položaj Grenlanda između Severne Amerike i Arktika čini ga povoljnim za sisteme ranog upozoravanja u slučaju raketnih napada i za praćenje brodova u regionu.
Tramp je više puta rekao da je njegovo sticanje od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD.
Prema postojećim sporazumima sa Danskom, Amerika već ima mogućnost da dovede koliko god želi vojnika na Grenland.
Dok su predstavnici Danske i Grenlanda bili u Vašingtonu, Tramp je na njegovoj platformi Istina (Truth Social) napisao da je Americi potreban Grenland zbog nacionalne bezbednosti.
Grenland je „od vitalnog značaja za Zlatnu kupolu (sistem protivraketne zaštite) koju gradimo.
„NATO bi trebalo da bude predvodnik u tome. Ako mi to ne uradimo (preuzmemo Grenland), uzeće ga Rusija ili Kina, a to nećemo da dozvolimo", napisao je Tramp.
Šef diplomatije Danske je rekao da postoji „element istine“ u Trampovom stavu da bezbednost treba pojačati kako bi se suprotstavili ruskim i kineskim interesima na Arktiku.
Ali je rekao da i da Trampovi komentari o prisustvu ruskih i kineskih ratnih brodova oko Grenlanda „nisu istiniti“.
Posle razgovora u Vašingtonu, ministarka spoljnih poslova Grenlanda Vivijan Mocfeldt rekla je da je ostrvo otvoreno za veću saradnju sa SAD, ali se i usprotivila preuzimanju.
„Pokazali smo gde su naše granice“, rekla je Mocfeldt.
Vens i Rubio nisu davali izjave posle razgovora sa zvaničnicima Danske i Grenlanda.
Ali jeste Tramp.
„Grenland nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti", ponovio je novinarima u Beloj kući.
„Problem je što Danska ne može ništa da uradi povodom toga ako Rusija ili Kina žele da okupiraju Grenland“, rekao je on, dodajući da ne veruje da Amerika može da se osloni na Dansku da brani ostrvo.
Razgovori su održani u trenutku kada se evropske zemlje gotovo utrkuju u iskazivanju podrške Danskoj i Grenlandu.
Švedska je obećala da će poslati oružane snage na tu teritoriju na zahtev Danske.
Nemačka je u saopštenju dostavljenom BBC-ju navela da će poslati „izviđački tim“ na Grenland kako bi „istražila opšte uslove za moguće vojne doprinose podršci Danskoj u obezbeđivanju bezbednosti u regionu“.
Govoreći u Švedskoj 14. januara, ministar odbrane Velike Britanije Džon Hili rekao je da će, posle zahteva Danske, Velika Britanija poslati jednog vojnog oficira kao deo izviđačkog tima.
Francuski ministar spoljnih poslova rekao je da zemlja planira da otvori konzulat na ostrvu sledećeg meseca.
Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da će njegova zemlja takođe učestvovati u izviđačkom timu i da su „francuski vojni elementi“ već na putu ka Grenlandu.
Danska je saopštila da će se njeno vojno širenje na Grenlandu odvijati „u tesnoj saradnji sa saveznicima“.
„Geopolitičke napetosti su se proširile na Arktik“, navodi se u saopštenju.
Pogledajte: Zašto se svetske supersile utrkuju oko Arktika
Razgovori u Beloj kući bili su najnovija runda diplomatskih diskusija o rastućem interesovanju Trampa za tu teritoriju.
Nije jasno da li Trampk razmatra upotrebu vojne sile za zauzimanje ostrva, a u razgovoru sa novinarima još jednom je odbio da isključi i takvu mogućnost.
Druga opcija koje se navodno razmatra jeste kupovina teritorije, iako ni Danci ni Grenlanđani to odbijaju i poručuju da Grenland nije na prodaju.
Od stupanja na dužnost, Vens je kritikovao dansko upravljanje Grenlandom, a ubrzo po stupanju na dužnosti prošle godine bio je u poseti ostrvu.
Ankete javnog mnjenja pokazuju da se većina stanovnika Grenlanda protivi potpadanja pod američku kontrolu i upravljanje.
Većina Amerikanaca se takođe protivi kontroli SAD nad Grenlandom.
Anketa Rojtersa/Ipsosa objavljena 14. januara pokazala je da samo 17 odsto Amerikanaca podržava američku aneksiju Grenlanda, a 47 odsto je reklo da se protive Trampovom nastojanju da pridobije ostrvo.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Bez rukavica: Amerika hoće Grenland i to ne krije, oštra izjava potpredsednika SAD
- Kako Tramp može da 'uzme' Grenland
- 'Biramo Dansku umesto Amerike': Premijer Grenlanda
- Zašto Tramp želi Grenland i šta o tome misle Grenlanđani
- Šta se krije ispod leda Grenlanda
- Bolna pitanja za NATO i EU dok Tramp preti Grenlandu
