Memorandum o razumevanju koji su potpisali američki predsednik Donald Tramp i iranski predsednik Masud Pezeškijan iznosi političke, vojne i ekonomske posledice nepromišljene odluke da se napadne Iran 28. februara.
Ljudska cena te odluke već je očigledna.
Hiljade su poginule, mnogi od njih civili, u Iranu i Libanu.
Sjedinjene Američke Države, a samim tim i Izrael, pretrpeli su strateški poraz.
Režim u Teheranu suočio se sa sopstvenom najgorom noćnom morom: združena vojna operacija za njegovo osakaćivanje ili uništenje predvođene Amerikom, najjačom siliom na svetu, i Izraelom, bliskoistočnom supersilom.
Režim ne samo da je preživeo.
On je u međuvremenu iz svega izašao jači.
Njegova strategija blokiranja Ormuskog moreuza, a sa njim i jedne petine svetskog snabdevanja naftom i gasom kao i drugim vitalnim komponentama svetske privrede, prisilila je Trampa da pristane na niz ustupaka koji su razbesneli i zabrinuli američke zagovornike rata sa Iranom i izraelsku vladu.
Memorandum o razumevanju poziva na okončanje rata u Libanu.
Izrael tvrdi da to ne može da se desi.
On želi da slobodno odlučuje u Libanu, a taj problem može da izazove još oštriji raskol Izraela i Amerike, i da igra na ruku iranske tvrde struje koja se protivi bilo kakvom dogovoru sa SAD.
U zamenu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, u memorandumu se kaže da će SAD ukinuti kontrablokadu iranskih luka, oslabiti sankcije omogućivši Iranu da zaradi milijarde dolara od izvoza nafte i započeti proces vraćanja još više milijardi Iranu odmrzavanjem sredstava u inostranstvu.
I to sve pre nego što se pređe na teži deo svega, pregovore o nuklearnom sporazumu.
To je cena povratka na status od pre 27. februara, dana pre nego što su Amerika i Izrael pokrenuli rat.
Toga dana Ormuski moreuz je bio otvoren za brodski saobraćaj, a američki i iranski pregovarači su razgovarali o nuklearnom sporazumu.
Potpisivanje memoranduma znači da će doći do povratka pregovorima, a da će brodovi moći slobodno da prolaze kroz Ormuski moreuz.
- Amerika i Iran potpisale mirovni sporazum: Šta piše u dokumentu
- Kako je bivši iranski predsednik Ahmadinedžad postao jedna od najčudnijih misterija rata
- Kompanije koje su zaradile milijarde na ratu u Iranu
Entoni Blinken, državni sekretar u administraciji Džozefa Bajdena napisao je na društvenoj mreži Iks:
„Jedino 'dostignuće' primirja je verovatno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza - koji je bio otvoren pre nego što je rat započeo. A izgleda da ćemo platiti Iranu da to uradi.“
Pitanje čemu je tačno rat služio je neizbežno i neće moći tek tako da se prenebregne.
Ono se svodi na Trampov najgori spoljnopolitički propust do sada.
On bi takođe mogao da znači kraj duge političke karijere izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Njega čekaju izbori u oktobru, kazna izraelskih glasača za njegovu ulogu u bezbednosnim previdima, najgorim u izraelskoj istoriji, koji su značili da su vojne i obaveštajne službe propustile da prepoznaju Hamasov plan da napadne Izrael iz Gaze 7. oktobra 2023.
Netanjahuova tvrdokorna vojna politika i odbacivanje diplomatije makar su delom bili motivisani idejom vraćanja reputacije izraelskog gospodara bezbednosti.
Teheran je oduvek bio svestan potencijalne moći zatvaranja Ormuskog moreuza.
Baš kao i američka vojska, njene diplomate i špijuni.
Ali bivši vrhovni vođa Irana Ali Hamnei, oprezni stariji čovek, odlučio je da ne rizikuje korišćenjem Ormuskog moreuza kao oružja.
Pošto ga je Izrael ubio, baš kao i njegove najbliže savetnike, u prvim napadima ovog rata, njegovi naslednici su smatrali, ispravno, da su se našli u egzistencijalnoj bici i nisu oklevali da zatvore Moreuz.
Oni su otkrili moć kontrole nad svetskim ekonomskim uskim grlom.
To je mnogo korisnije i jeftinije oružje od mreže saveznika i posrednika na koje je Iran potrošio decenije i milijarde na Bliskom istoku.
Sem Asadovog režima u Siriji, koji je pao krajem 2024, iranska takozvana Osovina otpora opstaje, na jedvite jade.
Ali ju je Izrael toliko oštetio da je pitanje da li uopšte može da „pruži otpor“ potpuno nevažno.
Iran je takođe ulagao novac u nuklearni program za koji nastavlja da negira da služi za pravljenje oružja, ali je nesumnjivo pružio Teheranu opciju i pretnju.
Međutim, isprovocirao je rat koji je uprkos opstanku režima naneo ogromnu štetu Iranu.
Zatvaranje moreuza, u poređenju s tim, bilo je lako i imalo brze i razorne posledice, šireći bol na arapske naftne države jednako kao i na ostatak sveta.
Moć američkih i izraelskih vazdušnih snaga ostvarila je niz taktičkih pobeda.
Ali one nisu bile dovoljne da se izbegne strateški poraz.
To je zato što je američko-izraelska strategija smene režima bila zasnovana na nizu površnih i pogrešnih pretpostavki.
Oni su pretpostavljali da će ubijanje vrhovnog vođe dovesti do pada režima.
Ali tokom skoro pola veka, institucije Islamske Republike bile su izgrađene tako da se odupru pokušajima uništenja.
Nije to bilo kao sa Venecuelom, korumpiranom latinoameričkom diktaturom, koja se raspala kad je njen vođa otet i doveden na sud u Ameriku.
Iranski režim je nesumnjivo korumpiran i krajnje represivan.
Njegovi ljudi su ubili hiljade demonstranata na iranskim ulicama u januaru, ali je i zasnovan na ideologiji, religijskom ubeđenju, i konceptu nacionalne bezbednosti, mučeništva i opstanka koji su proistekli iz razornog rata sa Irakom Sadama Huseina osamdesetih.
Pogledajte video: Oštre kritike Trampa na račun izraelskog premijera
Kada su ušli u rat, predsednik Tramp je tvrdio da će režim u Teheranu pasti.
Poručio je iranskom narodu da se pripremi za priliku koja se javlja jednom u generaciji da povrate vlastitu zemlju.
Nedugo potom pozvao je na njenu bezuslovnu predaju.
Netanjahu, koji je iznova bezuspešno pokušavao da ubedi Trampove prethodnike u Beloj kući da uđu u rat protiv Irana, koristio je biblijski rečnik da sumira veličinu onoga što je verovao da će se desiti: „Ova koalicija sila nam omogućuje da uradimo ono što smo žudeli da uradimo 40 godina: ugušimo teroristički režim od glave do pete."
Nijedan od njih dvojice nije ostvario dato obećanje.
Memorandum o razumevanju nije konačni sporazum.
To je dogovor da se pregovara o najvećem problemu među njima – iranskom nuklearnom programu.
Ali je prepun ključnim podsticajima za Iran.
Ako pregovori budu napredovali, Amerika je obećala da će ukinuti sankcije.
Sve zavisi od uspeha 60 dana pregovora o nuklearnom sporazumu – to će moći da se produži, a verovatno će i biti produženo, jer su data pitanja složena.
Nijedna strana ne veruje onoj drugoj.
Mnogo toga može da pođe po zlu.
Predstavnici tvrde struje u Vašingtonu, Teheranu i Izraelu ne žele da dogovor funkcioniše.
Iran bi mogao da se preigra, zauzimajući maksimalističke pozicije u predstojećim pregovorima i potencijalno ugrozivši ekonomske dobiti koje bi mogle da spasu njegovu rasturenu privredu.
Ali ovaj sporazum je mnogo bolji od rata u kom su poginule hiljade i koji je zapretio globalnom ekonomskom recesijom.
Ako bude došlo do nuklearnog sporazuma, na zadovoljstvo Amerike i Irana, i ako obe strane održe sopstvena obećanja, Bliski istok bi mogao biti transformisan.
To je jedno veliko „ako“, na drugom kraju dugih i teških pregovora.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Šta bi moglo da poremeti sporazum Amerike i Irana
- Zašto Iran dogovor sa Amerikom vidi kao pobedu
- Dogovor s Iranom privodi kraju rat koji je ogolio granice američke dominacije: BBC urednik
