Donald Tramp je promenio strategiju prema Iranu zbog ekonomske nestabilnosti i pritiska sa finansijskih tržišta
Ublažavanje sankcija Iran donosi značajne prihode, čime se potencijalno slabi pozicija Vašingtona u budućnosti
Američki predsednik Donald Tramp, koji je donedavno tvrdio da ekonomski faktori neće uticati na njegove pregovore sa Iranom, napravio je značajan zaokret u strategiji. Suočen sa potencijalnom „ekonomskom katastrofom“ i nestabilnošću na tržištima, Tramp je u Francuskoj pokušao da opravda novi sporazum koji kritičari već nazivaju opasnim popuštanjem Teheranu.
Strah od "Velike depresije": Berza kao glavni savetnik
Tramp je otvoreno priznao da su reakcije finansijskih tržišta igrale ključnu ulogu u njegovom donošenju odluka. Prema njegovim rečima, deonice su „skakale poput rakete“ na svaku naznaku mira, dok su negativni naslovi o pregovorima momentalno obarali vrednost tržišta.
„Jedini predsednik koji nikako nisam hteo da budem jeste pokojni Herbert Huver“, izjavio je Tramp, aludirajući na lidera čiji je mandat obeležila Velika depresija.
Iako sukob sa Iranom nije pretio tolikim kolapsom, rast cena goriva i inflatorni pritisci počeli su ozbiljno da ugrožavaju njegov rejting, što je primoralo Belu kuću na promenu kursa.
Ustupci Teheranu: Da li je Amerika izgubila pregovaračku moć?
Iako je privremeni sporazum trebalo da otvori prozor za nove pregovore o nuklearnom programu, analitičari ističu da je Teheran već dobio ono što je želeo.
Ublažavanje sankcija doneće Iranu milijarde dolara prihoda, što bi moglo značajno da oslabi pregovaračku poziciju Vašingtona u budućnosti.
Donald Tramp je nedeljama pokušavao da primora Iran na kapitulaciju pretnjama i bombardovanjem, ali je na kraju, suočen sa visokom političkom i ekonomskom cenom rata, prihvatio izlaznu strategiju.
Ovakav potez izazvao je oštre reakcije unutar Republikanske stranke, gde bivši potpredsednik Majk Pens dogovor opisuje kao „čistu kapitulaciju i podilaženje neprijatelju“.
Ekonomski pritisak kao najjače iransko oružje
Čini se da je iransko rukovodstvo ispravno procenilo da Sjedinjene Američke Države ne mogu dugo da izdrže ekonomski teret sukoba ako on preraste u pat-poziciju.
Pretnja blokadom izvoza nafte kroz Ormuski moreuz pokazala se kao moćno sredstvo pritiska na globalnu ekonomiju.
Iako Tramp i dalje koristi oštru retoriku, preteći Iranu „bombama na glavu“ u slučaju nepoštovanja dogovora, te izjave su u direktnoj suprotnosti sa potpisanim memorandumom koji zabranjuje upotrebu sile.
Kritičari upozoravaju da je ovim poslat opasan signal svim američkim protivnicima: Vašington će se povući ako mu se nametne dovoljno snažan ekonomski pritisak.
Predstava u Versaju: Diplomatija ili politički marketing?
Sam čin potpisivanja memoranduma u Versaju, nakon samita G7, imao je snažnu teatralnu notu.
Tramp se odmah pohvalio fotografijom potpisanog dokumenta, tvrdeći da će on trajno osigurati Hormuški tjesnac i zaustaviti iranske nuklearne ambicije, uprkos tome što je Teheran i ranije kršio slična obećanja.
Dok predsednik slavi sporazum kao diplomatski uspeh, ostaje pitanje da li je ovaj potez zaista uvod u ozbiljnu diplomatiju ili samo način da se bez prevelike političke štete izađe iz promašene „iranske avanture“.
Za sada, čini se da su slika i kratkoročni politički efekat prevagnuli nad stvarnim sadržajem sporazuma.
