Ako vam se posle ručka skoro uvek "traži nešto slatko", telo vam možda šalje važan signal - evo šta čak ni najrigoroznije dijete ne rešavaju
Znate onaj trenutak kada ste pojeli sasvim pristojan ručak, možda čak i prema mnogim parametrima “zdrav”, a onda sat vremena kasnije počinje poznati scenario. Prvo počinje da vam pada koncentracija. Zatim dolazi umor. Onda ona misao koja se pojavi niotkuda: “Joj, samo da mi je nešto slatko. Bilo šta.” I odjednom, odluka od jutros, sva obećanja data sebi da ćete ovog puta buti disciplinovani počinju da se ljuljaju zbog “samo jednog” sladoleda, čokoladice iz fioke ili keksića uz kafu. Najgore od svega jeste što mi žene često u tim trenucima okrivimo sebe. Sumnjamo u snagu sopstvene volje, grize nas savest što nismo dovoljno uporni, i što smo opet prekršili dijetu. A možda problem, barem delom, uopšte nije u našem karakteru. Možda naše telo samo pokušava da nam kaže da se posle obroka dešava nešto što većina režima ishrane uopšte ne uzima u obzir.
Stvar je u tome da se dijete najčešće bave pitanjima šta jedemo, koliko jedemo i kada jedemo. Računaju kalorije, izbacuju grupe namirnica, uvode pravila, zabrane i rasporede. Ali ono što se mnogo ređe pominje jeste šta se u telu dešava nakon obroka. A upravo tu, u tom periodu posle jela, može da se krije razlog zbog kog se glad vraća brže nego što bismo očekivali.
Posle obroka prirodno je da nivo glukoze u krvi krene da raste. Kod stabilnog metaboličkog odgovora, taj porast je umeren i telo se relativno brzo vraća u ravnotežu. Ali, kada su ti skokovi izraženiji, telo može da reaguje pojačanim lučenjem insulina, a zatim i padom energije, novim osećajem gladi i željom za još hrane, naročito za slatkišima i “brzim” ugljenim hidratima. Tako nastaje dobro poznat krug: obrok, skok šećera, pad energije, glad, “nešto slatko”, pa sve ispočetka. Zato nije čudno što mnoge žene, posebno posle tridesete, tokom perioda hormonskih promena ili u fazama kada se metabolizam menja, imaju utisak da se bore sa sopstvenim telom.
Međutim, nije uvek stvar u tome da se jede “previše”. Nekada je stvar u tome kako telo reaguje na ono što smo pojeli.
U toj priči sve češće se pominje i GLP-1, hormon koji telo prirodno proizvodi u crevima nakon obroka. On učestvuje u regulaciji apetita, osećaju sitosti i odgovoru organizma na hranu. Upravo zato, poslednjih godina GLP-1 je postao jedna od najvrelijih tema kada se govori o kontroli apetita i telesne težine. Ipak, važno je napraviti jasnu razliku: jedno su lekovi i terapije koje propisuje lekar, a drugo su nutritivni pristupi koji mogu da podrže prirodne procese u telu.
Upravo zato je zanimljiv pristup na kom se zasniva Slimtida, dijetetski suplement u kesicama sa ukusom narandže, namenjen osobama koje žele podršku u regulaciji telesne težine bez agresivnih dijeta, gladovanja i stimulansa. Ona nije lek, niti zamena za uravnoteženu ishranu, ali je osmišljena tako da, prema navodima proizvođača, “pomogne telu u kontroli glikemijskog odgovora nakon obroka”.
Ključni sastojak Slimtide je Nextida™ GC, patentirana kombinacija kolagenih peptida brazilske kompanije Rousselot. Prema podacima koje navodi proizvođač, Nextida™ GC je razvijena kao sastojak koji podržava prirodne mehanizme povezane sa lučenjem GLP-1 hormona putem digestivnog trakta.
U formuli Slimtide nalaze se i hrom, koji doprinosi normalnom metabolizmu makronutrijenata i održavanju normalnog nivoa glukoze u krvi, kao i Coleus forskohlii, biljna komponenta koja se tradicionalno povezuje sa podrškom metabolizmu masti. Zajedno, ovi sastojci čine formulu koja je usmerena na ono što mnoge dijete preskaču - trenutak posle obroka, kada se zapravo odlučuje da li ćemo ostati siti i stabilni ili ćemo vrlo brzo ponovo posegnuti za nečim “samo malo”.
Slimtida se koristi jednostavno – jednom ili dva puta dnevnom se po jedna kesica rastvori se u vodi i popije oko 30 minuta pre većeg obroka. Dostupna je u apotekama, bez recepta, ali kao i kod svakog suplementa, osobe koje imaju dijagnostikovanu insulinsku rezistenciju, predijabetes, dijabetes, koriste terapiju ili imaju hronične zdravstvene tegobe, trebalo bi da se prethodno posavetuju sa lekarom ili farmaceutom.
Ono što je možda najvažnije jeste da ovakav pristup ne polazi od ideje da bi ljudi trebalo da “stisnu zube” i stoički izdrže još jednu dijetu. Naprotiv, polazi od toga da nam naše telo nije protivnik, već sistem koji treba bolje razumeti. Kada se glad posle obroka, pad energije i želja za slatkim ne posmatraju kao slabost, već kao mogući signal, i da bi put promene mogao možda da bude drugačiji: uz manje kazne i manje odricanja, a više podrške.
Jer veličina garderobe o kojoj maštate ne bi trebalo da bude rezultat iscrpljivanja, već ravnoteže koju možete da održite. I baš zato, tu je – “Slimtida. Za broj koji želiš”.
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.