Tara od 15. godine POKUŠAVA DA SMRŠA, probala je desetine dijeta i NIJEDNA NIJE DALA REZULTATE, samo joj je ovaj metod pomogao da OSLABI 30 KILOGRAMA

Kada je imala petnaest godina, Tara je prvi put isprobala Atkinsovu dijetu, popularni sistem ishrane sa niskim unosom ugljenih hidrata koji je bio apsolutni hit krajem devedesetih godina. Od tog trenutka počeo je njen beskrajni niz eksperimenata nad sopstvenim telom.

Čišćenje organizma limunovim sokom obećavalo je brze rezultate, ali joj je donosilo samo jezivu slabost i vrtoglavicu. Zatim je usledila nedelja preživljavanja na čistom varivu od povrća, takozvana supa od kupusa, koja se uvek završavala prejedanjem i povratkom kilograma. Čak joj se i zamena obroka dečjom hranom, kao i uzimanje laksativa, činila kao razuman način da kontroliše porcije, ali to je u suštini bilo samo opasno maskirano gladovanje.

Tara danas iskreno priznaje da je uvek jurila za brzim rezultatima i želela da vidi promene kroz nedelju ili dve, zbog čega bi započela neki novi trend, izdržala nekoliko dana uz užasno osećanje i odustala. Težina bi joj se uvek vraćala sa viškom, a ovaj začarani krug mršavljenja se ponavljao godinama.

Sve se dodatno zakomplikovalo nakon rođenja dvoje dece kada se situacija drastično pogoršala. Tada je nakupila još više kilograma i pojavili su se ozbiljni problemi vezani za njeno zdravlje koje više nije mogla da ignoriše, pa je shvatila da radikalne mere ne rešavaju problem već ga samo produbljuju.

Razuman kalorijski deficit i snaga proteina

Nakon niza neuspeha, ona se konačno okrenula osnovnim principima i fokusirala na umereni kalorijski deficit, pa je svoj dnevni unos postavila na hiljadu i po kalorija sa snažnim fokusom na proteine. Nije bilo nikakvih egzotičnih namirnica niti zabrana za cele grupe hrane, već je usvojena uravnotežena ishrana koja se lako može pratiti u mobilnoj aplikaciji.

Visokoproteinski obroci su joj pomogli da zadrži osećaj sitosti, jer se proteini znatno duže vare, stabilizuju nivo šećera u krvi i pomažu u očuvanju mišićne mase tokom gubljenja kilograma. Piletina, riba, jaja, grčki jogurt i mahunarke postali su deo njene svakodnevice bez ikakvog osećaja da se nečega odriče.

Glavno i potpuno neočekivano otkriće bilo je to da ljudi zapravo mogu da jedu mnogo više nego što misle i da i dalje uspešno mršave. Previše strog deficit dovodi isključivo do usporavanja koje trpi metabolizam, gubitka mišića i neminovnih odustajanja, dok joj je umeren pristup omogućio da normalno funkcioniše.

Uporedo sa promenom na tanjiru, uvela je i trening, počevši od sasvim jednostavnog cilja od deset hiljada koraka dnevno, bez iscrpljujućeg znojenja u teretani od samog starta.

Transformacija uz pravilo osamdeset dvadeset

Kako su se kilogrami topili, a energija rasla, uključila je i rad sa trenerom tri puta nedeljno, fokusirajući se na dizanje tegova radi izgradnje mišićne mase, a ne na beskrajne kardio vežbe do iznemoglosti, koje je dodala samo jednom do dva puta nedeljno radi zdravlja srca.

Ipak, apsolutno najvažniji korak na njenom putu bio je odlazak kod stručnjaka, jer je shvatila da višak kilograma nije samo priča o kalorijama i sportu, već o odnosu sa samom sobom, svojim telom i dubokim emocijama. Rad sa psihoterapeutom pomogao joj je da rasplete taj emotivni čvor, naučila je da razlikuje fizičku glad od one emocionalne i prestala je da kažnjava sebe zbog takozvane pogrešne hrane.

Danas je lakša za čitavih trideset kilograma, ali fokus joj više uopšte nije na brojevima na vagi već na sistemu koji daje dugoročne rezultate. Njen organizam sada zahteva i dobija čak dve hiljade i trista kalorija dnevno za oporavak i normalan život.

Tara se sada drži zlatnog pravila osamdeset dvadeset, što znači da se osamdeset odsto vremena hrani izbalansirano i vežba po planu, dok dvadeset odsto vremena sebi dozvoljava potpuno opuštanje, bilo da je u pitanju zabava sa prijateljicama, naručivanje brze hrane ili omiljeni desert.

Bonus video: