"Već 40 godina istražujem KLINIČKU SMRT, ove stvari mora da zna čovek pre nego što umre": Profesorka otkrila šta nas čeka sa "one strane"
- Dženis Holden je počela da istražuje iskustva bliska smrti uprkos protivljenju akademske zajednice.
- Medicinski dokazi pokazuju da su neki pacijenti doživeli svesna iskustva iako je njihov mozak bio neaktivan.
Krajem sedamdesetih godina, susret sa literaturom o životu posle smrti podstakao je mladu Dženis Holden da započne istraživanje teme koju su mnogi tadašnji akademici izbegavali. "Ovo se tiče svih nas. Neko mora ozbiljno da prouči ove slučajeve", rekla je ona kada je duboko krenula da istražuje još uvek nepoznato za čovečanstvo.
Iako su je kolege sa Univerziteta Severnog Teksasa otvoreno upozoravale da će takvim radom upropastiti sopstvenu akademsku karijeru, ona je taj rizik svesno preuzela u želji da dokuči univerzalne tajne ljudske svesti. Danas je ona ugledni profesor emeritus i rukovodilac najveće svetske organizacije specijalizovane za iskustva na pragu umiranja.
Premda dežurni kritičari često odbacuju vizije u stanju kliničke smrti kao prost privid usled gašenja mozga i manjka kiseonika, profesorka ističe da pojedini medicinski dokazi apsolutno prkose takvom stanovištu. Naime, zabeleženi su potpuno neobjašnjivi slučajevi u kojima su pacijenti sa "ravnom linijom" na aparatima kasnije precizno navodili šta je medicinsko osoblje međusobno pričalo ili opisivali predmete koji su ispali na pod tokom teških operacija.
- Ovo je najteže pitanje za one koji veruju da je svest samo proizvod mozga. Ako mozak ne radi, odakle dolaze tačne informacije o stvarnim događajima? - pitanje je koje postavlja Holdenova.
Fascinantan je i podatak da pacijenti prijavljuju šarolike prizore u zavisnosti od ličnih uverenja: od putovanja kroz svetlosne tunele do susreta sa svetim figurama.
- Um koristi poznate slike kako bi objasnio nepoznatu stvarnost. To ne znači da iskustvo nije stvarno. To znači da je lično - objašnjava ona.
Mračna strana kliničke smrti i čudni efekti uređaja
Nisu sva svedočanstva ispunjena spokojem, pa tako do dvadeset odsto preživelih svedoči o mračnim i uznemirujućim predelima, osećaju neopisive usamljenosti ili čak stravičnim "paklenim" pejzažima. Međutim, profesorka ističe da i takva iskustva na kraju vode ka duhovnom miru.
- Mislim da svi dobijaju lekcije u obliku koji im je potreban da bi rasli - kaže ona.
Još jedna bizarna pojava koja prati povratnike iz mrtvih jesu takozvani elektromagnetni efekti. Oni primećuju da im se satovi kvare sami od sebe, sijalice pregorevaju, a telefoni zamrzavaju iz čista mira. Zbog straha od reakcije društva, mnogi uvaženi stručnjaci izbegavaju javno da govore o ovakvim posledicama.
- Plaćaju visoku cenu za istinu. Oni ne žele slavu. Samo žele da ispričaju šta su doživeli - ističe ona.
Dve najvažnije lekcije za svakog čoveka
Nakon decenija pažljivog analiziranja na hiljade ljudskih sudbina, ugledna istraživačica formulisala je dve krucijalne smernice koje bi svaki čovek morao da spozna dok je još ovde.
Ponašanje prema ljudima: Niko ne nosi status i novac u grob; ono što se jedino vrednuje na kraju puta jeste koliko smo bili empatični i na koji način smo voleli osobe oko sebe.
Život bez straha: Gubljenjem straha od sopstvenog kraja čovek zapravo počinje istinski da živi, okrećući se ljudskim odnosima i potpuno gubeći interes za sitne svakodnevne probleme.
Svoja zapažanja o misterijama koje nauka tek treba da odgonetne profesorka sumira rečima: "Šta ako je stvarnost mnogo veća nego što mislimo?"
- Šta ako je ono što nazivamo stvarnošću samo uzak prorez u nečemu mnogo većem? - pita se profesorka.
Kroz četiri decenije rada shvatila je da su ljudska svest i smisao postojanja tek načeti kao naučna tema.
"Tek smo na početku", govori ona. "Nauka tek počinje da se bavi pitanjima koja filozofi i mistici postavljaju hiljadama godina".
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.