Sutra slavimo BLAGOVESTI: Veruje se da ŽENE KOJE ŽELE DECU treba da urade jednu stvar, a ovu REČ ni za živu glavu NE IZGOVARAJTE

Kako je opisano u Jevanđelju po Luki, Bog je poslao arhangela Gavrila u Nazaret kako bi preneo radosne vesti. On se obratio Mariji rečima: "Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!". Iako se ona uplašila, anđeo ju je umirio objasnivši joj da je našla blagodat u Boga i da će začeti sina koji će se zvati Isus i koji će vladati u vekove. Ona je na to ponizno odgovorila da je sluškinja Gospodnja i neka joj bude po njegovoj reči.

Zanimljiv je podatak da je Devica Marija tada imala svega četrnaest godina, pa se veruje da je Spasitelja rodila kao petnaestogodišnja devojka. Teolozi ističu da su Blagovesti prva dobra vest za čovečanstvo od pada Adama i Eve u Rajskom vrtu. Kako je istakao čuveni vizantijski teolog Teofilakt Ohridski, kroz Mariju se konačno rešava bol koji su praroditelji preneli, a ona postaje večni simbol vere i poslušnosti Bogu.

Najlepše molitve za majčinstvo

Ovaj praznik se u narodu često naziva i ženskim danom, zbog čega žene koje silno žele decu, a bore se sa začećem, obavezno odlaze u crkve i manastire. One se iskreno mole pred ikonom Bogorodice za potomstvo, a veruje se da tu molitvu treba ponavljati i svim ostalim danima u godini.

Postoji i jedan predivan običaj koji kaže da na ovaj praznik u kuću obavezno treba uneti Bogorodičin cvet, poznat i kao beli ljiljan ili krin, jer on privlači blagostanje i sreću. Drevna legenda kaže da je ovaj cvet nastao od suza koje je Isus prolio dok je išao na pogubljenje, a veruje se i da je to poslednji dar koji je Bogorodica na zemlji dobila od svog sina. Njegova čašica simbolizuje Sveto trojstvo, dok svaka latica odražava najvažnije osobine Hristove majke, a to su nevinost, skromnost i pobožnost.

Narodni običaji za sreću

Naši stari su duboko verovali da na ovaj dan konačno nastupa proleće i da je gotovo sa hladnim vremenom, pa su voćari i vinogradari uveliko počinjali sa kalemljenjem voća i orezivanjem loze, dok se na njivama sejala pšenica i ječam.

Dan uoči praznika skupljale su se suve grančice i palila velika vatra oko koje su se veselili mladi.

Strogo pravilo nalaže da se na Blagovesti nikako ne izgovara reč zmija, jer se veruje da gmizavci upravo tada izlaze iz zimskog sna.

Takođe, stari običaji kažu da se na praznik ne treba češljati, ali je izuzetno poželjno umiti se na reci ili bistrom potoku kako biste prizvali zdravlje.

Iako je u pitanju crveno slovo, čišćenje kuće je apsolutno dozvoljeno jer simbolizuje novi početak i izbacivanje svega onoga zbog čega se osećamo loše. Pored toga, ceo period od ovog praznika pa sve do Velikog petka smatra se idealnim za donošenje važnih životnih odluka i pokretanje novog posla, jer se veruje da tada započete aktivnosti donose uspeh i pozitivne promene. Sve što radite vežite za nebo i imajte na umu da se dobro uvek dobrim vraća.