NA SPASOVDAN svi prave krstiće od OVOG DRVETA: Veruje se da čuvaju kuću od groma i nesreće, a UKUĆANE OD BOLESTI I MALERA

Leska se od davnina smatra svetim drvetom, za koje se veruje da ga grom nikada ne pogađa, pa je zbog toga dobila poseban zaštitnički status u narodnoj tradiciji. Upravo iz tog razloga, njene grančice se na Spasovdan koriste za izradu krstića koji imaju simboličnu, ali i zaštitnu ulogu. Ovaj običaj predstavlja zanimljiv spoj hrišćanske simbolike i starijih, narodnih verovanja, prema kojima se verovalo da priroda u sebi nosi određenu snagu koja se može preneti na čoveka i njegov dom.

Krstići se obično prave rano ujutru, pre izlaska sunca, kad se veruje da biljke imaju najveću moć. Ukrštanjem leskovih grančica, ljudi su verovali da tu snagu "zaključavaju" u oblik krsta i tako je prenose na prostor koji žele da zaštite. Zbog toga su se ovi krstići postavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, kako bi dom bio sačuvan od nepogoda, naročito od groma i požara. Stavljali su se i u torove i štale, verujući da štite stoku od bolesti i napada zveri, ali i u njive, vinograde i livade, gde su imali ulogu svojevrsnog štita protiv grada i lošeg vremena.

U narodu je postojalo čvrsto uverenje da krstići napravljeni od leske mogu da čuvaju dom, porodicu i imanje tokom cele godine. U skorije vreme pronašli su svoje mesto uz lične stvari - u novčanicima i torbama, jer se veruje da leskov krstić napravljen na Spasovdan onog ko ga nosi spasava od svake vrste nesreće i malera.

Pogledajte BONUS VIDEO: