Da li se na Spasovdan posti? Crkvena pravila su JASNA, a evo šta bi obavezno trebalo da se NAĐE NA TRPEZI za ovaj veliki praznik

Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznat kao Spasovdan, jedan je od 12 Gospodnjih praznika. Obeležava se uvek 40 dana posle Vaskrsa, a 10 dana pre Svete trojice, odnosno Duhova - rođendana Crkve. Kako se Vaskrs uvek slavi u nedelju, tako Spasovdan uvek "pada" četvrtkom, a u narodu postoji verovanje da je upravo ovaj praznik najsrećniji dan u godini. U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom, a mnogi su u dilemi da li bi na Spasovdan trebalo da se pridržavaju posta.

Dilema nastaje upravo zbog crvenog slova, kojim se obeležavaju najvažniji praznici u pravoslavlju. S obzirom na to da Spasovdan ne "pada" u vreme crkvenih postova, na ovaj dan se ne posti – naprotiv.

U srpskom narodu dugo je važilo pravilo da od Nove godine, koja "pada" 14. januara po julijanskom kalendaru, do Spasovdana ne bi trebalo piti mleko, niti ga koristiti za pripremu jela. Na dan Hristovog Vaznesenja običaj je bio da se dan započne jagodama, kako bi cela godina bila slatka, odnosno povoljna za napredak i zdravlje ukućana.

Potom bi domaćice na trpezu iznosile cicvaru, prvo jelo na bazi mleka koje bi ukućani jeli od Nove godine po julijanskom kalendaru.

Dalji običaji nalagali su da se za ručak na trpezu iznosi jagnjetina, posebno u kućama koje su proslavljale Spasovdan kao krsnu slavu.

Naši stari strogo su se držali pravila da na Spasovdan ne odlaze na njivu i da nikako ne spavaju tokom dana, jer se verovalo da će onaj ko na Spasovdan drema popodne biti pospan tokom čitave godine.

Pogledajte BONUS VIDEO: