Prezgodna Neda (19) vozi OGROMAN MOTOR, a muškarci padaju kao pokošeni kad je vide IZVAJANU na brzoj mašini: "Kao da nemam ni ruke ni noge kad nisam na njemu"

Roditelji u prvi mah nisu bili oduševljeni tom idejom. Pitanje – Gde ćeš ti, devojčica, na motor? – bilo je očekivano, ali Neda nije nameravala da odustane. Na kraju je upravo otac bio taj koji joj je platio obuku i polaganje.

– Sa 15 godina mi je samo došlo da polažem za motor. Rekla sam mojima: "Ja polažem, to je to." Niotkuda, iz vedra neba – priseća se Neda.

Ipak, kada se malo dublje zagrebe po uspomenama iz detinjstva, postaje jasno da ljubav prema motorima možda ipak nije nastala preko noći.

Priču poput Nedine ima i Beograđanka Marija Petrović, koja vozi motor od svoje osme godine.

Trke probudile ljubav prema motorima

Kada je bila mala, otac je nju i brata vodio na motokros trke. Zvuk motora, brzina i adrenalinska priroda ovog sporta ostavili su snažan utisak na Nedu i, kako danas kaže, probudili ljubav prema dvotočkašima.

– Tu se nekako javila ta strast. Pogotovo zato što je motokros malo agresivniji i drugačiji. Jednostavno osetiš tu neku slobodu. Osetiš nešto što te povuče ka tome – objašnjava Neda.

Kao dete često je molila oca da joj kupi motor. On joj je obećavao, ali motor nikako nije stizao, pa je ta želja vremenom pala u drugi plan. Sve dok se sa 15 godina nije ponovo probudila – ovog puta dovoljno snažno da odustajanje više nije dolazilo u obzir.

Prvi motor birala je srcem, ali je otac postavio granicu

Nedu su od samog početka privlačili sportski motocikli, kako zbog izgleda, tako i zbog dinamične vožnje. Želela je da njen prvi motor bude "sportak", ali je otac imao jasno pravilo – ništa previše snažno.

U početku joj je jedva dozvolio motor od 50 kubika, uz obećanje da će kasnije moći da pređe na 125. Zato je tražila motocikl koji će, uprkos maloj kubikaži, izgledati što ozbiljnije i moćnije.

Izbor je pao na Yamahu TZR 50.

– Sa 15 godina sam položila obuku, a sa 16 dobila dozvolu i bila spremna za vožnju. Međutim, otac nije bio spreman da me odmah pusti u saobraćaj. Tada nisam imala iskustva sa menjanjem brzina, pa me je odveo na selo kako bih najpre vežbala na imanju – priča Neda.

Vozila je gore-dole sve dok nije procenila da je savladala osnove i da je spremna za pravu vožnju.

– Rekla sam: "Tata, ja sam sad spremna, sedam na motor, to je to" – priseća se.

"Kada nemam motor, kao da nemam ruke i noge"

Neda je iz Čačka, a danas živi u Beogradu. Prvih vožnji ulicama rodnog grada ne seća se do najsitnijih detalja, ali dobro pamti osećaj koji ju je preplavio kada je konačno počela samostalno da vozi.

– Kao da se otvorila neka nova dimenzija u mom životu – kaže Neda.

Motor je za nju ubrzo postao mnogo više od prevoznog sredstva, posebno jer je motocikl počela da vozi pre nego automobil.

– Kao da je postao deo mog identiteta, kao da je deo mene. Meni sada, kada nema motora, kao da nemam ni ruke ni noge. Jednostavno se vežeš za njega kao da ti je prijatelj – objašnjava ona.

Roditelji, naravno, nisu prestali da brinu, ali Neda smatra da je s vremenom presudno postalo poverenje, naročito jer njen otac dobro zna kako vozi.

Najveći izazov usledio je kada se preselila u Beograd. Roditelji nisu želeli da motor dovede sa sobom, ali je Neda na kraju ipak uspela da ih ubedi.

Vožnja motora kroz Beograd zahteva drugačiji stil

Beogradski saobraćaj doneo je potpuno novo iskustvo. Neda priznaje da vožnja motocikla kroz prestonicu nije jednostavna, ali smatra da se čovek vremenom može prilagoditi gotovo svemu.

– Naravno da neću voziti isto kao što sam vozila u Čačku. Ovde postoji neki drugi stil vožnje. Samo se prilagodiš tome i budeš na oprezu – objašnjava ona.

Kada je reč o drugim učesnicima u saobraćaju, kaže da pojedini vozači umeju da budu neprijatni, ali da veliki deo opasnih situacija nastaje zbog nepažnje, kao i zbog činjenice da je motocikliste teže uočiti.

– Motocikl lako završi u mrtvom uglu automobila, a odgovornost postoji i na strani samih motociklista. Kada si na motoru, malo si slobodniji. Ne zanima te kolona, ne zanima te ništa. Jedino semafor postoji i to je to – kaže kroz osmeh.

Ipak, svesna je da vožnja motocikla nije bezazlena i da oprez mora da bude prisutan u svakom trenutku.

Kako muškarci reaguju kada vide devojku na motoru

Iako bi se moglo očekivati da će kao mlada devojka na sportskom motoru nailaziti na predrasude, Nedino iskustvo je uglavnom drugačije. Reakcije koje dobija na ulicama najčešće su pozitivne, a pažnje, posebno muške, ne manjka.

– Nisam često slušala komentare da "motor nije za žene". Naprotiv, reakcije su uglavnom pozitivne, posebno u Beogradu. Muškarci mi iz automobila gestikuliraju, šalju poljupce, okreću se za mnom, a neretko mi se obraćaju i na semaforu. Jedan par je nedavno stao pored mene. Muškarac mi je rekao: "Svaka čast", a zatim se okrenuo supruzi i pokazao na mene kao primer da bi i ona mogla da vozi motor – priča Neda.

Kada su je pitali da li je teško voziti motor, odgovorila je jednostavno:

– Nije, naravno, ali moraš malo i da voliš, pa ti je onda sve lakše.

Motorom do Bosne: Najduža tura donela joj je novo iskustvo

Iako voli putovanja, sportski motor koji vozi nije idealan za duže ture, pre svega zbog položaja tela tokom vožnje. Ipak, jedno od iskustava koje posebno pamti jeste put do Bosne.

– Plan je prvobitno bio da me drugarica vozi na svom touring motociklu. Međutim, predložila mi je da zamenimo uloge. To me nije zaustavilo. Istog dana sam prvi put sela na takav motocikl i odvezla i sebe i drugaricu do Bosne, a potom i nazad. Bilo je prijatno, mada je bilo i trenutaka kada se fizički umoriš, pa sve to postane i psihički napor. Ali, opet, ljubav pobeđuje – priča Neda.

Za putovanja se, kaže, ne priprema previše komplikovano. Dobra oprema, koferi ili ranac, najneophodnije stvari – i, naravno, dobra ekipa.

Prvi pad sa motora: "Da li mi ovo treba?"

Koliko vožnja motora može da bude nepredvidiva, Neda je prvi put osetila već sa 16 godina, dok je na Tomosu učila da menja brzine. Kada je savladala vožnju po imanju, poželela je novi izazov – da izađe na put i spusti se nizbrdo.

– Ja sam takva generalno, brzo savladam stvari jer imam jaku želju za tim. Kad sam savladala da idem motorom gore-dole, meni je trebao novi nivo. To mi više nije bilo dovoljno, pa sam odlučila da izađem iz dvorišta i spustim se niz put koji ide nizbrdo. Kao neiskusan vozač, lepo sam se zaletela i krenula u jaku levu krivinu. Ali šta sam ja tada znala? U glavi – ja to mogu. Sad ćemo da vidimo kako je u praksi – priseća se Neda.

Tek kada je stigla do krivine, shvatila je da situaciju ipak ne može da kontroliše onako kako je zamišljala.

– U tom trenutku sam shvatila da ja to ne mogu da uradim. Pošto sam polagala na skuteru, mozak nije mogao da poveže gde kočim i kako. U krivini sam stisnula kvačilo jer mi je tu bila kočnica na skuteru – i ništa. Onda sam svom snagom pritisnula prednju kočnicu i odletela, hvala Bogu, u dvorište, na travu. Preletela sam sigurno dva-tri metra, a motor je otišao niz put – priča ona.

Posle pada osetila je bol u zglobu, ali je odlučila da o nezgodi ne govori roditeljima.

– Nikada nisam to rekla mojima. Svega nekoliko ljudi zna da se to desilo. Meni je tada to bila nebitna situacija jer sam odmah ustala, ali, da budem iskrena, zapitala sam se u tom trenutku: "Da li mi ovo treba? Kuda me ovo vodi i koliki je rizik upuštati se u sve to?"

Bio je to njen prvi i, kako kaže, jedini pad sa motora. Iako ju je to iskustvo nateralo da razmisli o opasnostima koje vožnja nosi, strah nije dugo trajao.

– Taj strah nekako prođe čim ponovo sedneš na motor. Kada padaš, to su sekunde, ali tebi je u glavi mnogo duže nego što zapravo jeste. Shvataš da si krenuo da padaš i u tom trenutku ništa ne možeš da uradiš. Apsolutno ništa. Samo čekaš trenutak kada ćeš pasti – zaključuje Neda.

Obožava motore, ali ne bi volela da ih vozi njeno dete

Upravo zato što dobro poznaje i lepu i rizičnu stranu motociklizma, Neda na svoju strast gleda drugačije kada razmišlja o budućnosti. Iako danas teško može da zamisli život bez motora, priznaje da ne bi volela da jednog dana istu želju čuje od svog deteta.

– Možda ću u nekom trenutku života, kada dođu neke druge stvari na red, ostaviti motor ili smanjiti vožnju. Možda ću se više posvetiti nekim drugim stvarima koje mi donose nešto na duže staze, da ne bih stavljala u rizik i sebe i ljude oko sebe – kaže Neda.

Kada pomisli na sopstvenu porodicu, kaže da sada mnogo bolje razume strah svojih roditelja.

– Možda čak ne bih volela ni da mi muž vozi motor, ni da mi dete sutra kaže da voli motor. Ne bih volela da se to desi zato što znam šta mi svi radimo. Mislim da bi to bio ogroman, ogroman stres i ne znam kako moji uspevaju da se nose sa tim – priznaje ona.

Ipak, ne smatra da porodični život i ljubav prema motociklima nužno isključuju jedno drugo.

– Može to da ide zajedno. Zavisi kakav si u glavi, zavisi kakav si vozač, ima tu mnogo faktora koji utiču. Ali mislim da u mom slučaju te dve stvari treba da odvojim – zaključuje Neda.

Pogledajte BONUS VIDEO