Nas 19 krenulo je NA MORE U GRČKU - osmoro dece, 11 odraslih i pet automobila iz Beograda: Svi su mislili da je to NEMOGUĆA MISIJA, a evo kako smo se zaista proveli

Svaki put bi neko odustao, nekome bi iskrsao posao, deca bi se razbolela ili bi se jednostavno poklopilo da ne možemo svi u isto vreme na godišnji odmor. Zato je ideja da čak 19 ljudi zajedno krene na more dugo zvučala kao nešto što lepo izgleda samo na papiru. A onda se jednog jutra pet automobila uputilo ka Grčkoj.

Nas jedanaestoro odraslih i osmoro dece, od dvogodišnjaka do pedesetogodišnjaka, krenuli smo na put dug više od hiljadu kilometara. Prvo noćenje bilo je na Dojranu, dovoljno da se odmorimo, protegnemo noge i sutradan nastavimo prema Krfu. Već tada sam shvatila da ovo neće biti klasično letovanje.

Prvi put sam bila u Grčkoj. Prvi put sam putovala sa tolikim društvom. Iskreno, očekivala sam da će se negde nešto "zaglaviti". Da će neko kasniti, neko hteti jedno, neko drugo, da će se raspoloženje menjati kako kilometri budu odmicali. Umesto toga, stigli smo kao mala ekspedicija koja funkcioniše bolje nego što sam mogla da zamislim.

Iznajmili smo kuću sa šest apartmana – taman koliko je bilo porodica. Imali smo zajedničko dvorište i veliki letnjikovac u kojem smo se okupljali od jutra do kasno u noć. Više je ličilo na mali privatni hotel rezervisan samo za nas nego na klasičan smeštaj.

Već prve večeri slavili smo 50. rođendan jednog prijatelja. Deset dana kasnije, pred sam kraj letovanja, duvali smo svećice i za 38. rođendan prijateljice. Između ta dva datuma stalo je toliko smeha, muzike, vožnji, kupanja i spontanih planova da je teško poverovati da je sve to trajalo samo deset dana.

Paklene vrućine donele su nam novi oblik letovanja

Dani su bili rezervisani za istraživanje Krfa. Obišli smo plaže, okolna mesta, bazene, lokalne barove i svako jutro imali isti dogovor – danas idemo tamo gde još nismo bili. Jedino nas je nesnosna vrućina terala da menjamo planove. Sunce je bilo toliko jako da se sa plaže bežalo ranije nego što smo želeli, pa su popodnevni sati prolazili u hladu, uz bazen ili na terasi.

Osmoro dece imalo je svoju rutinu. Jedna velika kesa bila je prepuna kantica, lopatica, pištolja na vodu i svega što može da stane u pesak. Ali vrlo brzo više nije bilo važno čije je šta. Igračke su prelazile iz ruke u ruku, baš kao i peškiri, kreme za sunčanje, grickalice ili ideja gde ćemo sledeće. Deca su strpljivo čekala red da ih namažemo zaštitnim faktorom, a mi odrasli čekali smo red za koktele.

Vremenom smo napravili i sopstvenu "formulu". Toliko smo često sedeli u jednom baru pored bazena da je osoblje već znalo šta pijemo. Naša kombinacija koktela postala je interni zaštitni znak letovanja, nešto što će nam, sigurna sam, prvo pasti na pamet kada se za nekoliko meseci budemo prisećali ovog putovanja.

Večeri su pripadale nama. Kada bi deca zaspala, letnjikovac bi postajao dnevna soba za jedanaest odraslih ljudi. Društvene igre, muzika, razgovori koji traju satima i ono opuštanje koje može da se dogodi samo kada se nikome nigde ne žuri.

19 karaktera i jedna ideja

Najviše me je, ipak, iznenadilo nešto drugo.

Devetnaest ljudi na jednom putovanju znači devetnaest različitih karaktera, navika, želja i raspoloženja. U teoriji, dovoljno za bezbroj nesuglasica. U praksi, tokom deset dana nije bilo nijedne svađe. Dogovarali smo se lako, prilagođavali jedni drugima, čekali jedni druge i nekako uspevali da svako dobije ono zbog čega je došao na odmor.

Čak ni put dug hiljadu kilometara nije bio problem. Osmoro dece izdržalo ga je bolje nego mnogi odrasli. Nije bilo drame, nervoze ni odustajanja. Kao da su i oni znali da ovo nije obično letovanje.

Kada danas neko kaže da je nemoguće organizovati odmor za toliko ljudi, ne raspravljam se. Verovatno jeste.

Ali postoje društva koja funkcionišu drugačije. Kod nas su troškovi zajednički, garderoba se pozajmljuje bez pitanja, hrana se deli, deca su svačija, a ideje nastaju u hodu. Možda upravo zato ovo putovanje nije ostalo upamćeno po najlepšoj plaži, najboljem restoranu ili najčistijem moru.

Ostaće upamćeno po tome što je 19 ljudi dokazalo da zajednički odmor ne mora da bude kompromis. Ponekad može da bude najbolja avantura koju ćeš dugo prepričavati.